Наставнички час хуманости

Случај тешко болесног дечака чије је образовање код куће решено тек интервенцијом Министарства просвете. Иако законом предвиђен овај вид образовања, од почетка школске године нису спроведене процедуре, па су се школе у златиборском крају различито сналазиле – од прерасподеле часова, до привременог волонтерског рада наставника.

Иван, ученик седмог разреда, похађа наставу код куће, што је за њега једино решење. У непрестаној борби против болести која га је физички онеспособила, питање наставничке плате је последње о чему би ико овде требало да размишља.

Иванов отац Драган Ракић каже да би волео да више не брине да ли ће његовом сину и наредне године бити омогућена настава код куће.

Ивану је школовање од животног значаја, да му се омогући да настави похађање школе на овај начин, напомиње Драган Ракић.

Наставник географије у Првој основној школи краља Петра Другог, Горан Максимовић истиче да је са колегама одлучио да Ивану држе часове волонтерски.

Држимо кућну наставу нашем Ивану, који је одличан ђак, веома је интелигентан и одлично напредује", додаје Максимовић.

Од почетка школске године, у Златиборском округу школе су настојале да одрже кућну наставу, иако нису биле сигурне како ће обезбедити зараде тих наставника. Ипак су остале на висини задатка и професије.

Директор ОШ "Владимир Перић Валтер" у Пријепољу Милинко Мићевић сматра да свако може да један одсто своје зараде издвоји за учитеља који би радио са Иваном.

"Oвој акцији се придружило и ваннаставно особље", каже Мићевић.

Наставница хемије у ОШ "Вук Караџић" Прибој Фата Стројил каже да су она и њене колегинице одлучиле да раде без надокнаде, напомињући да им то не представља проблем.

"Кад видимо његово срећно лице, исто као да смо добили паре за то. Последњи пут кад сам била, а он каже: 'Хоћете ми рећи, наставнице, какви се аутомобили крећу улицама Прибоја?'", додаје Стројилова.

А школе су захтеве за сагласност за овакав вид наставе поднеле као и претходних година, само што је у тој процедури нешто промакло.

Чедомир Цицовић из Удружења инвалида церебралне и дечје парализе у Ужицу констатује да је случај болесног дечака доспео недавно у жижу јавности, јер је уочено да нема довољно средстава.

"Онда ја питам: Ако нема довољно средстава за сву децу, ко одређује критеријуме које дете има право и на основу чега?", напомиње Цицовић.

Школама су, у међувремену, из Министарства просвете, стигли дописи са јасно дефинисаном процедуром за добијање сагласности за овакву наставу, после које следе одобрења за већи број извршилаца.

И овога пута се истиче да сваком детету мора да се обезбеди квалитетно образовање, ма где се настава одвијала. За децу и њихове родитеље то је олакшање, после бриге и неспоразума који су за њих били још једно беспотребно трошење енергије.

Остали аутори: Јелена Божовић
број коментара 3 Пошаљи коментар
(среда, 28. окт 2015, 20:20) - Mirko [нерегистровани]

Humanost

Ovakvi časovi trebaju da pruže primer kako se na mlade naraštaje prenosi osećanje dužnosti i humanosti.Prosveta je jedina šansa naše Srbije,a pravi učitelji i nastavnici moraju da dobiju zasluženo mesto u društvu.

(среда, 28. окт 2015, 01:09) - Djordje [нерегистровани]

Posao drzave

Свака част и почаст овим људима који су се организовали. Али срамота је - и безакоње је - да се министарство просвете и влада праве као да је то сасвим нормално да ово треба да буде волонтерски посао. Основно школство је загарантовано у Србији. Наставницима ово време треба платити једнако као и време проведено у учионици, као и наравно ретроактивно све колико су већ провели времена у овом послу. То је посао државе, јер овај дечко НЕ МОЖЕ сам да оде у школу и НЕ МОЖЕ сам да функционише. А у међувремену ово је диван пример како људи (који имају главу и две руке и две ноге) могу и само да се организују и не морају да чекају да им неко са телевизије каже шта и како да раде.

(уторак, 27. окт 2015, 20:55) - anonymous [нерегистровани]

Odlican prilog

Profesionalno uradjen, zanimljiv, aktuelan, kritican sa merom...Bez opterecenja da se ``prodaje`` po svaku cenu, sto je slucaj kod tabloidnih medija. Cestitke autorki i puno slicnih priloga i ubuduce.