Борба са болешћу и немаштином

Јелена Радовановић из Шида и њена кћерка Вања годинама болују од упале срчаног мишића. Осим тешке болести, две Шиђанке се боре и са немаштином. Живе саме у изнајмљеној кући од дечјег додатка и социјалне помоћи.

Јеленино срце годинама ради са само 20 одсто снаге, а тешку болест додатно компликује алергија на већину намирница.

Дневно пије 12 врста лекова, уграђен јој је и бајпас и брзо се замара, због чега јој и кретање представља напор.

"Некад по десет дана не устајем из кревета. Кад ми је боље, гледам да шетам, да одем до града и обавим шта имам. Упућена сам и са Дедиња и из Каменице у Клинички центар на припреме, али још нисам на списку", каже Јелена.

Иста болест је задесила и Јеленину 14-годишњу кћерку Вању, али је, према речима лекара, откривена на време. Њено срце куца са половином снаге, па јој понекад и одлазак у школу тешко пада.

"Када идем по другарицу и када треба да се пењем уз степенице, много се заморим и не могу више. Веома ми је тешко", каже Вања.

Јелена и Вања живе од помоћи државе, што није довољно ни за лекове.

Кажу да им је два пута одбијен захтев за туђу негу и помоћ, а немају ни свој кров над главом.

"Живим од дечјег додатка и социјалне помоћи, што заједно износи 14.000 динара, а нама је потребно за лекове месечно око 30.000.

Две храбре Шиђанке, ипак нису саме. Помажу им пријатељица Наташа, другари из Вањине школе и новинарка Оливера Убовић, која је покренула акције у медијима.

"Платили смо им једну кирију и гориво за одлазак у Београд. Њима све треба, мало-мало па су у Београду, у Каменици, а то кошта", каже Оливера.

Помажу и у једној апотеци, где грађани остављају кусур или посебно доносе новац за Вањине и Јеленине лекове.

"То ипак није довољно, с обзиром на то да је њихова терапија тешка и дуготрајна, тако да позивамо све који могу да помогну", апелује фармацеут Јелена Перић.

Свесне да ову битку не могу добити саме, Јелена и Вања кажу да сваки дан завршавају са истим мислима.

"Пожелим да оздравимо што брже и да није толико тешко...", каже Вања.

Да за тренутак заборави на своју и мамину болест, добре комшије су се побринуле да Вања са вршњацима прослави малу матуру.

број коментара 4 Пошаљи коментар
(среда, 22. апр 2015, 22:29) - Olivera Ubavic [нерегистровани]

tuga do neba

Srbija je imala raznih faza.....Mi kao drustvo u celini treba da vodimo brigu jedni o drugima.....Cini mi se da je i nas narod negde dotakao glib, jer su skoncentrisani na sebe i svoje licne interese....Mada, da negresim dusu, ima i onih koji priteknu u pomoc i ostanu anonimni, bez velike halabuke i medijske paznje doprinose necijem boljitku, i mozda dovede i do izlecenja....Jer cuda su moguca, i ja u njih verujem....I zato se od srca borim za Vanju i Jelenu.....Od njih sam naucila zivotnu lekciju...Ako mozete pomozite i vi uplatom na Jelenin ziro-racun kod Vojvodjanske banke broj 355-0000005350945-17. U njihovo ime zahvalna svim dobronamernim Olivera Ubavic, glavni i odgovorni urednik u JP Radio Sid iz Sida

(субота, 18. апр 2015, 22:46) - anonymous [нерегистровани]

Koja apoteka?

Molim vas, koja apoteka je u pitanju?

(петак, 17. апр 2015, 21:44) - anonymous [нерегистровани]

Malo nejasno

Naravno da su donacije i svaka druga vrsta pomoci uvek dobrodosli ali bi drzava trebala da prednjaci u pomoci u ovakvim i slicnim slucajevima .

(петак, 17. апр 2015, 21:32) - Световид [нерегистровани]

Епидемија себичности и безобзирности

Србија дотиче дно.