Болоња на поправном испиту

Жеља да се наше студије усагласе са високим образовањем у земљама Европе, како би се дипломе једноставније признавале, навела је Србију да приступи болоњском процесу. Дванаест година касније, реформе високог образовања и даље трају. Постојећи Закон, који је мењан шест пута, замениће нови.

У свакој реформи има проблема, кажу на Београдском универзитету, поготово када није подржана одговарајућим финансијским средствима. Без обзира на све, Болоња је показала и неке позитивне особине, о чему сведочи и "Темпус" пројекат.

"Један од разлога реформи је била да се скрати време студирања, да се на неки начин правилно изврши прерасподела оптерећења и да на се тај начин студенти за краће време оспособе да добију диплому и да би могли да се запосле", каже професор Владмир Бумбаширевић, ректор Универзитета у Београду и председник КОНУС-а.

Професор Бумбаширевић подсећа да студенти који су дипломирали 2012. у односу 2007. задовољни, а да је време студирања краће.

Реформе су увођене да би се решио одређени проблем, сматра професорка Турајлић, која је учествовала у увођењу болоњског процеса.

"Заправо, суштина никада није решена. Она не може да се реши законом. Она може да се реши у једном агилном раду, свих одговорних за стање у високом образовању Министарства просвете, Националног савета за високо образовање, Националног савета за науку, универзитета", наводи професорка Турајлић.

Професорка Турајлић каже и да није направљен оквир квалификација и да је то Министарство требало да учини, као и да Србија сада не зна кога школује и зашто школује.

Национални оквир квалификација, на који се чека осам година, ресорно министартсво најављује за ову годину, и признаје да је Закон који је требало да примени Болоњу у нашој земљи пао на испиту.

"Један од разлога не лежи само у Закону и у академској заједници већ у томе што држава није променила начин финанисрања. Тешко је очекивати да уколико финансирате високошколске институције само по квантитету, заправо по броју студената, да ће било ко тежити да повећа квалитет", истиче саветник министра просвете, науке и технолошког развоја Милован Шуваков.

Зато се постојећи закон више неће крпити, већ добијамо нов. То већ дуже време траже и студенти и професори.

Закон ће донети финансирање које стимулише квалитет, праведније је за академце, а укинуће и професорски монопол на предмет.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(среда, 01. апр 2015, 13:50) - anonymous [нерегистровани]

Bolonja je promašaj

Bolonju je već napustilo nekoliko fakulteta u Zagrebu, po njoj se ne radi ni u Nemačkoj, a još nekoliko zemalja-članica EU, priprema se da pređe na drugačije sisteme studiranja. Ukratko, praksa je pokazala da sistem Bolonje nije doneo bilo šta dobro, štaviše, unazadio je i srozao studije. Potonje pokazuju i merodavne rang liste svetskih univerziteta, na kojima dominiraju i napreduju univerziteti na kojima se ne radi po sistemu Bolonje! Zašto se onda kod nas tvrdoglavo insistira na nečemu što je definitivno globalno propali, loš projekat?