Шеснаеста годишњица НАТО бомбардовања

Ваздушни напади НАТО снага на Србију, односно тадашњу СРЈ, почели су на данашњи дан пре 16 година. За 78 дана убијено је најмање 2.500, а рањено и повређено више од 12.500 људи.

Погинуо је 1.031 припадник Војске и српске полиције, а теже и лакше рањено око 6.000 цивила, међу њима 2.700 деце. Рањена су 5.173 војника и полицајца, а десетак особа се и даље воде као нестале.

Укупна материјална штета процењена је на више десетина милијарди долара. Ратни губици НАТО-а у људству и техници никада нису обелодањени.

Одлука о бомбардовању тадашње СРЈ донета је, први пут у историји, без одобрења Савета безбедности УН, а наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана.

Кларк је доцније у књизи Модерно ратовање написао не само да је планирање ваздушне операције НАТО-а против СРЈ интензивирано средином јуна 1998. већ и да је завршено крајем августа те године.

СРЈ је нападнута под изговором да је кривац за неуспех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу покрајине Косово и Метохија.

Након што је одлуку о неприхватању страних трупа потврдила Скупштина Србије, која је предложила да снаге Уједињених нација надгледају мировно решење сукоба на Косову, НАТО је 24. марта 1999. у 19.45 започео ваздушне ударе крстарећим ракетама и авијацијом, на више подручја Србије и Црне Горе.

Деветнаест земаља Алијансе почело је бомбардовање са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији, подржане стратешким бомбардерима који су полетели из база у западној Европи, а касније и из САД. Најпре су гађане касарне и јединице противваздушне одбране Војске СРЈ, у Батајници, Младеновцу, Приштини и на другим местима.

Готово да нема града у Србији који се током 11 недеља напада бар неколико пута није нашао на мети снага НАТО-а.

У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.

Током бомбардовања извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона.

НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 "касетних бомби" од којих је погинуло око 200 особа, а рањено више стотина, и употребио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом.

Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су две рафинерије у Панчеву и Новом Саду, а снаге НАТО-а су употребиле и такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система.

После више дипломатских притисака, бомбардовање је окончано потписивањем Војнотехничког споразума у Куманову 9. јуна 1999, да би три дана потом почело повлачење снага СРЈ са Косова и Метохије.

Пошто је генерални секретар НАТО-а 10. јуна издао наредбу о прекиду бомбардовања, последњи пројектили су пали на подручје села Коколеч у 13.30. 

Тог дана је Савет безбедности УН усвојио Резолуцију 1244, а у Покрајину је упућено 37.200 војника Кфора из 36 земаља, са задатком да чувају мир, безбедност и повратак више стотина хиљада албанских избеглица док се не дефинише најшири степен њене аутономије.

број коментара 24 Пошаљи коментар
(уторак, 24. мар 2015, 18:57) - anonymous [нерегистровани]

@Zašto se koristi termin bombardovanje umesto agresija

Iz istog razloga iz koga se danas ne koristi termin okupacija.

(уторак, 24. мар 2015, 14:06) - anonymous [нерегистровани]

e zato

E zato, jer se svega toga secam, imao sam 12 godina, nikad necu verovati zapadu, pod čim podrazumevam i EU i NATO. Nikad neću biti za njihovu opciju i one koji je sprovode.

(уторак, 24. мар 2015, 12:20) - Markovljev [нерегистровани]

Tužba naravno

Švajcarska je neutralna država a veoma renomirana država u oblasti pravosudja, zašto Srbija nepodnese tužbu u Švajcarskoj protiv NATO agresora i svih pojedinačnih država koje su učestvovale u razaranju SRJ i ubijanju nevinih civila i vojínka. Zasto? Ako želimo da nas neko ceni, moramo ceniti sami sebe a time što se bojimo da podnesemo tužbu, necenimo sebe. Svaki agresor mora da plati odštetu pa ne vidim nijedan razlog da to ne bude i u Srbiji. Živote to neće vratiti, ali će Srbiju bar dovesti do vremena pre 1999 godine kada je besomučno bila razorena.

(уторак, 24. мар 2015, 12:09) - anonymous [нерегистровани]

Nikad ne zaboraviti !

Srpski narod nikada ne treba da zaboravi bezocnu agresiju najsnaznijih zapadnih zemalja sa populacijom od preko 500.000.000 ljudi koje su pokrenule nevidjenu vojnu masineriju na zemlju od 9.000.000 ljudi samo zarad nasilnog otimanja dela njene teritorije. Takvo nesto nije zapamceno u istoriji. Za ovakvo nasilje nad medjunarodnim pravom i jednim narodom, najmanje sto treba uraditi je traziti odstetu od zemalja ucesnica agresije i zatraziti od UN da 24. mart bude proglasen na medjunarodnom nivou kao dan secanja na bombardovanje Jugoslavije i njene zrtve.

(уторак, 24. мар 2015, 11:52) - Mladen [нерегистровани]

Zašto se koristi termin bombardovanje umesto agresija

Zašto se koristi termin bombardovanje umesto tačnog naziva oružana agresija. Ovim se abolira agresivni napad SAD i NATO zemalja na SRJ i Srpski narod. SAD i NATO su izvršile oružanu agresiju na jednu suverenu državu suprotno povelji UN i ona se po svojoj suštini ne razlikuje od slučnih agresije kroz istoriju. Bombardovanje je jedan vid oružane agresije i ono ne može biti terminoiloška zamena. 

(уторак, 24. мар 2015, 11:17) - anonymous [нерегистровани]

као да је јуче било!

Не желим никад више никоме да се тако нешто деси!

И немој да мисле наши "пријатељи" да се заборавило.....

(уторак, 24. мар 2015, 09:55) - anonymous [нерегистровани]

Predlog

Svake godine, 24 marta u 19.45 treba da se simbolično puste sirene za vazdušnu opasnost kao podsećanje na surovi agresorski čin zemalja članica NATO.

(уторак, 24. мар 2015, 09:47) - Devajtis Hrast [нерегистровани]

zasto bas osiromaseni uranijum

Pokusavam razumeti vodjenje ratova. Ratovi se vode uglavnom radi interesa. Da li je Srbija ugrozavala interese NATO. Nije. Ali zasto bas osiromaseni uranijum. Taj uranijum ce ostati tu u Srbiji dok je veka i sveta.

(уторак, 24. мар 2015, 09:44) - anonymous [нерегистровани]

Zločin i kazna

Ne sme da se zaboravi nikada. Treba proglasiti ovaj dan kao Dan sećanja na žrtve. Nevine i patriotske. Onaj ko vas napadne nije ništa drugo do agresor, zato po svim međunarodnim pravilima treba tražiti nadoknadu pričinjene štete. 

(уторак, 24. мар 2015, 09:25) - anonymous [нерегистровани]

NATO

U ovom tekstu ima dosta statistika koja mnogo govori.
Zašto Srbija želi u NATO pakt kad ju je toliko uništio?!