Гаврило Принцип је дете свога времена

Гаврило Принцип није био макар ко, тај деветнаестогодишњак је много тога видео, доживео и прочитао, био је много више Европљанин него што је тога био свестан, рекао је за РТС историчар Милош Ковић. Принцип је дете свога времена, корен, порекло Принципа је европска култура, европска историја и Босна и Херцеговина, сматра Ковић.

Доцент на Филозофском факултету у Београду на Одсеку за историју Милош Ковић каже да је суштинско питање данас ко је био Гаврило Принцип. Ковић је један од аутора едиције "Србија 1914–1918", коју су заједнички издали РТС и "Прометеј".

"Ко је био Гаврило Принцип суштинско је питање на које смо покушали да одговоримо у овој књизи. Имате данас присталице и противнике Принципа, говоре данас и звани и незвани. Остаје да видимо ко је био тај човек. Да бисмо знали ко је био морамо му дозволити да проговори, а то ћемо урадити тако што ћемо истражити изворе, документе које је он оставио иза себе, његове исказе, а тих исказа је мало", навео је Ковић.

Према његовим речима, Принципови пријатељи кажу да је био ћутљив, а иза себе је оставио неколико писама, неколико песама за које се не зна да ли су баш његове, неколико записа на књигама које је читао, а најважнији извори су стенографске белешке са суђења.

Међутим, како је додао, судбина самих бележака је проблематична, део њих је и фалсификован, њихова судбина је достојна Умберта Ека, теорије завере, да је постојала борба слободних зидара око тог документа.

"Поставља се питање да ли је Гаврило Принцип говорио само истину на самом суђењу, да ли ико говори потпуну истину на суђењу и да ли је стенограф све забележио", каже Ковић и додаје да остаје отворено питање ко је Гаврило Принцип.

Оно што је сасвим сигурно - Гаврило Принцип није био макар ко, тај деветнаестогодишњак је много тога видео, доживео и прочитао, каже Ковић.

"Био је гимназијалац, био је више самоук него неко ко је имао систематско образовање, ишао је у трговачку школу и Гимназију у Сарајеву, и у Прву београдску гимназију, али он је много тога прочитао и много тога искусио", сматра историчар и додаје да је кључно његово порекло, а он је био син кмета.

Принцип је био много више Европљанин него што је тога био свестан, јер су се широм Европе скидале крунисане главе, каже Ковић.

"Анархисти, официри и припадници патриотских организација, мањина, убијају владаре и представнике влада. Све је почело атентатом на француског председника Карноа 1894. године, следи атентат на царицу Елизабету 1898, затим 1903. атентат на Александра Обреновића, убиство краља и његовог наследника у Португалији", навео је Ковић. 

Гаврило Принцип је дете свога времена. Корен, порекло Гаврила Принципа је европска култура, европска историја и Босна и Херцеговина, сматра Ковић.

Истиче да је у БиХ постојала типична колонијална управа, Аустроугарска се понаша у БиХ као што се Британија понаша у Индији и Египту, или Француска у Индокини.

"Забрањено је бити Србин све до 1903. године, декретом је укинуто политичко постојање Срба, не постоји српски језик, а Срба је било 42 посто 1878. године када Аустријанци улазе у БиХ. До 1903. језик се звао босански. Више од 87 одсто људи у БиХ је неписмено, само три гимназије су Аустријанци отворили. Становништво се држало у материјалној, моралној и образовној беди", рекао је Ковић.

Како је напоменуо, Гаврило Принцип је рекао на суђењу да је сељачки син и да жели да се освети зато што становништво држе у беди и због велеиздајничког процеса, због кафкијанског процеса против Срба 1909. године у Загребу, али и због мера генерала Поћорека, односно војне диктатуре у БиХ у том тренутку.

"Поћорек је декретом укинуо све српске организације и Принцип каже да је зато хтео да се освети", истакао је историчар. 

Ковић каже да Млада Босна у то време није себе звала Младом Босном и да су тек касније историчари почели тако да зову ту организацију.

"Они су себе звали омладинцима, били су веома хетерогено друштво. Струја у којој је био Принцип била је доминантно југословенска. Кључна југословенска идеја је била да су Срби подељени на три вере и да морају да живе заједно, јер ако не живе заједно доћи ће велике силе, а оне су већ ту, и искористиће неслогу", рекао је Ковић. 

број коментара 4 Пошаљи коментар
(четвртак, 26. јун 2014, 12:18) - anonymous [нерегистровани]

Vječno pitanje:

Zašto Srbin i zašto baš BiH odn Sarajevo? BiH je bila poprište historijskih situacija. Granica dva carstva, Zapadnog i Istočnog Rimskog Carstva, a kasnije dvije zavađene hrišćanske sekte, je išla duž rijeke Drine. U BiH se izaziva Prvi sv rat! U BiH su vođene jedne od odlučujućih,ako ne i najodlučujuće bitke Drugog svijetskog rata u ovom dijelu Evrope. U tom periodu se, na istoj teritoriji, osnivaju antifašistička vijeća narodnog oslobođenja i stvara se Druga Jugoslavija tj socijalistička država. Danas, BiH je jedina država na prostoru bivše SFRJ, koja je podjeljena po etničkim osnovama, dok su druge dobile mogućnost na cjelovitost svojih teritorija i pored etn sukoba koji su se vodili i sl.

(четвртак, 26. јун 2014, 11:14) - anonymous [нерегистровани]

Cilj opravdan ali posledice...

I drugi narodi su tada osim Srba osećali pritisak, pogotovo Hrvati od strane Ugarske. Princip i njegovi drugovi su bili za ideju jugoslovenstva ali je problem što je za njegov čin okrivljena Srbija i jedan konkretan narod, Srbi. Srbija se tada distancirala od Principa a i naši istoričari bi danas trebalo da sagledaju koliko imamo koristi, kao država, a koliko štete od Principa.

(четвртак, 26. јун 2014, 08:31) - драгандраган [нерегистровани]

Рука анђела


Да је направљен споменик у Београду или било где у Србији, прави родољуви би стали у ред, онако како је то урадио Кустурица, и љубили у руку српског анђела. Једни би нас у Европи осудили а други би видели шта значи љубав према слободи, правди и још много тога. То су и сада вредности евопске демократије само на папиру.

(четвртак, 26. јун 2014, 08:25) - Воронцов [нерегистровани]

Веома реалне историјске оцене

Овај историчар се ставља у то време, а једино тако можемо реално судити о личностима и догађајима. Врло реално оцењује да су тада атентати били да их тако назовем просто мода. Били су то још у другој половини 19. века. Руски анархисти, народњаци и други револуционари исто тако били су добро надахнуће тадашњим револуционарима попут Гаврила. Припадник руске ораганизације Народна воља убио је у бомбашком нападу руског цара Александра II 1881. године и тд.