Заборављени трагови српске војске

Више од 6.000 српских војничких гробаља налази се у 50 држава широм света. Само у Македонији, има их неколико десетина. Нажалост, ни у години у којој се обележава стотину година од Великог рата, готово ништа није урађено на њиховом уређењу.

На српском војничком гробљу на периферији Битоља, на металним крстовима нема имена - само бројеви. Изнад се налази костурница у којој су посмртни остаци 4.400 српских војника страдалих у Горничевској бици, једној од најзначајнијих за пробој Солунског фронта, и кости ратника из Балканских ратова.

О гробљу брину једино представници Српско-македонског друштва. На простору од Битоља до Кајмакчалана има око 75 пуковских гробаља српских незнаних јунака.

Председник Српско-македонског друштва Драгиша Страхињић процењује да би релативно брзо могла да се сазнају њихова имена.

"То зависи од архиве. Ако су сложни и ако отворе документа, то је за месец дана", каже Страхињић и поручује Београду да се одужи Солунцима.

Тридесетак километара од Битоља, у селу Бачу налази се рушевина куће у којој је била Врховна команда српске војске и у којој је једно време боравио краљ Александар.

На пола пута од Битоља према Кајмакчалану има још једно српско војничко гробље, у Скочивиру. Још један заборављени траг српске војске у Првом светском рату о коме брине само српско-македонско пријатељство.

Пут до врха Кајмакчалана, лошији него пре Другог светског рата. Ни Меморијални комплекс није у добром стању.

"Зашто српска деца не дођу? Нека се организује екскурзија, па да виде та гробља", каже Страхињић и истиче да на Кајмакчалану виђа и Американце.

У трагању за необележеним и запуштеним хумкама, Друштву Српско-македонског пријатељства помажу Удружење ратних добровољаца 1912-1918. и Планинарско друштво Копаоник.

Сви они се надају да ће, једног дана, на ред доћи и ексхумација, како би Солунци почивали на једном месту.

број коментара 15 пошаљи коментар
(недеља, 15. јун 2014, 15:23)
anonymous [нерегистровани]

dusan.petkovic@evj-kabel.net

Prilikom boravka "na privremenom radu u Nemačkoj" bilo je na ARD-ju nekoliko emjisija o nemačkim vojnim grobljima.U Nemačkoj je tada , a verovatno i danas ,postajalo jedno društvo koje se zove u prevodu "Društvo za očuvanje i brigu o vojničkim grobljima".Oni svake godine organizovano idu sa omladinom ,da očiste groblja njihovih predaka-vojnika, koji su poginuli u ratu. Cilj društva, ne samo očuvanje i briga za grobove svojih predaka, nego i opomena mladim generacijama, da do toga više ne dođe.Ovo je samo jedan primer, a verovatno imaju druge države slične organizacije.Organizujte omladinu ne samo da posete nego i da obnove grobove i ne obazirajte se namakedonsku policiju.

(недеља, 15. јун 2014, 15:12)
Cicko od Makedonija [нерегистровани]

RE@ Cica iz Sumadije!

Tacno je kad kazete da "pojedini" makedonci gledaju na Srpsku vojsku iz tog vremena kao "okupatorsku" Ali ima dosta nas koji ne misle tako, jer da nije bilo te vojske "okupatorske" danas Makedonija mozda nebi ni postajala,jer jedino ta nam je vojska t.j. njihovi potomci priznali su nas kao narod i Drzavu.To ne smemo zaboraviti i stvarno ja mislim da mi Makedonci nemamo blizeg i iskrenijeg prijatelja od Srbije. Ova go pisuva eden cicko makedonec.Pozz.do site.

(недеља, 15. јун 2014, 12:56)
anonymous [нерегистровани]

ćelekula

Ne brinemo ni o vojničkim grobljima u samoj Srbija a kamoli u inostranstvu. U Kragujevcu skoro da se više i ne primećuje vonjičko groblje. sedamdesetih godina je na tom groblju podignuta kuća u šumadijskom stilu za Broza. Tada je ostalo svega stotinak krstova na grobovima.....danas jedva da možete prebrojati desetak. Da ne pominjemo lobanje iz Ćelekule kojih je svake godine sve manje!?

(недеља, 15. јун 2014, 12:16)
anonymous [нерегистровани]

Немар

Срамота

(недеља, 15. јун 2014, 10:05)
anonymous [нерегистровани]

У својој отаџбини

Не бринемо о гробљу,како да бринемо у туђој земљи о гробовима наших хероја.

(недеља, 15. јун 2014, 10:01)
Сви наши трагови [нерегистровани]

Без гробова;

Дедин брат нестао у 1. светском рату,очев брат нестао у 2. светском рату!Срце ми се цепа!

(недеља, 15. јун 2014, 09:38)
anonymous [нерегистровани]

Predlog

Svo osudjuju a niko nista ne radi. Neka se zainteresovani gradjani (a njih nije malo) organizuju i na dobrovoljnoj osnovi nesto urade. Neka se onda obrate drzavi za ev. materijalnu pomoc. Jedno je podizanje spomenika, koje kosta, a drugo je nega, ciscenje, koja zavisi od svih nas. Bar svi oni, koji znaju gde su im preci ginuli, treba da se angazuju.

(недеља, 15. јун 2014, 08:10)
Чича из Шумадије [нерегистровани]

Договор на нивоу држава

Ми, група крагујевчана, били смо на Кајмакчалану, и сад мије мука, македонска полиција нас је једва пустила и дуго задржавала... а на врху пустош и немаар, жалосно.
Сигуран сам, македонци тај период историје сматрају српску војску као окупаторску и данас се тако неки понашају.
Ту појединац не може ништа да уради.

(недеља, 15. јун 2014, 03:30)
anonymous [нерегистровани]

Zalosno

Da li je moguce da smo ovoliko organizovani u nezahvalnosti i nemarnosti?

(субота, 14. јун 2014, 22:22)
jovic dragan radalj [нерегистровани]

gubljenje identiteta

Nepostujemo svoje pretke nepostujemo svoju istoriju I svoj jezik sve strano nam je draze od naseg pa se pitam ko smo zapravo mi?