Војна парада у Ужицу

Централна свечаност поводом Дана Војске Србије одржана је у Ужицу, у присуству државног и војног врха. Свечаности "Ђетиња 2014" присуствовали су председник Србије Томислав Николић, министар одбране Небојша Родић и начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић. Николић је рекао да очекује да Србија стане на ноге уз накнаду штете која јој је неправдом учињена 1999. године.

Уз премијера у техничкој влади Ивицу Дачића, свечности су присуствовали и министарка енергетике, развоја и заштите животне средине Зорана Михајловић и шеф дипломатије Иван Мркић.

Председник Србије Томислав Николић поручио је да је сада задатак да се рађамо и живимо, а не да ратујемо и умиремо, посебно "никад више више због туђих свађа".

"Хоће да нас увуку у страдања, а ми смо много страдали", упозорио је Николић.

Навео је да су се недавно огласили виновници разарања Србије 1999. године са признањем да су без сагласности УН спречили, како су рекли, могуће страдање једног народа и могући прогон цивила.

"Оправдање за бомбардовање једне суверене земље-чланице УН и убијање њене деце и уништавање богатства које су створили њени грађани, нашле су у спречавању потенцијалног страдања. Боље да нису измишљали никакав разлог пошто га није ни било. Или је боље да признају да је разлог стварање албанске државе на територији Србије", изјавио је Николић.

Оценивши то као нецивилизацијски преседан "за вијек и вијекова" и нешто чега би се постидели и варварски народи из претхришћанског периода, Николић је рекао: "Оправдано очекујемо да Србија стане на ноге уз накнаду штете начињене неправдом."

Председник Србије је запитао и да ли међународни судови заиста постоје само зато да би се опрала савест оних који чине неправду и додао: "Ком суду да се жалимо а да буде непристрасан, објективан и правичан?"

Николић је упозорио да и данас, по ко зна који пут, велике и много наоружане државе показују да немају исто мишљење о начину на који се решавају проблеми у свету и додао да "не питају нас када се посвађају и угрозе мир у целом свету - неће нас ништа питати ни када се буду мирили".

"Хоће да нас увуку у страдања, а ми смо много страдали чак и од оних са којима смо побеђивали у светским ратовима. Данас нам је задатак да се рађамо и живимо, а не да ратујемо и умиремо и никада више због туђих свађа", рекао је председник Србије и поручио да је слобода малих народа јача сила од великих и моћних.

Подсетивши да је Србија у Другом светском рату била на страни победника, али да је свој национални идентитет поново утопила у заједницу "створену на компромису и опроштају неопростивог", Николић је констатовао да смо као захвалност за то добили злочине, прогоне, увреде, тужбе.

"Победом у Великом рату Србија је повећала своју територију, али и број спољашњих непријатеља", навео је председник и нагласио да је наша земља најздравије, најспособније и најбоље људе губила у ратним дејствима, али и да су српског војника увек поштовали и савезници и непријатељи.  

Начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић рекао је да је Војска Србије у протеклој години реализовала све постављене задатке - савесно, одговорно и дисциплиновано.

Диковић је нагласио и да су припадници војске тако навикли и да "ми другачије не знамо да радимо".

"Радимо, штедимо и чувамо - највише мир у земљи, а и свету", поручио је Диковић и истакао да се Војска Србије данас познаје по делима.

Уз дефиле јединице, на Тргу партизана у Ужицу организован је и приказ оперативних способности Војске Србије. Министарство одбране и Војска Србије и ове године низом активности обележавају 23. април - Дан Војске Србије.

У Дому Војске у Београду 11. априла додељене су годишње награде за најбољи научноистраживачки пројекат, докторску дисертацију и магистарски рад у Министарству одбране и Војсци Србије.

Почасна артиљеријска паљба поводом обележавања Дана Војске Србије биће извршена 22. априла у 17 сати на Калемегдану.

За 23. април планирано је отварање изложбе "Пиштољи из збирке западноевропског оружја" у Галерији Војног музеја.

Војска Србије прославља свој празник 23. априла, у знак сећања на дан када је 1815. године подигнут Други српски устанак, који је био прекретница у стварању модерне српске државе и војске.

Други српски устанак на одређени начин представља темељ за стварање српске државе, односно српске војске, а као продукт самосталности српске државе уследило је стварање стајаће војске и установљавање Гарде, од 76 младића "по стасу и угледу" из најбољих сеоских кућа.

број коментара 40 пошаљи коментар
(четвртак, 17. апр 2014, 10:40)
Pripadnik VS [нерегистровани]

Sramota

Ne razumem sto su Srbi toliko sujetni narod. Ne valja im ni drzava ni vojska...niko. Upitajte se nekad da li valjate sami sebi i sta ste vi ucinili da bi Srbija bila bolja drzava. A ako vam smeta Vojna parada, vi idite na "Gej paradu", posto vam vojska ne valja. Najlakse je biti kriticar. ZIVELA SRBIJA!

(четвртак, 17. апр 2014, 09:29)
anonymous [нерегистровани]

Nemas pojma

Tebra, ti nemas pojma o sistemu, a nesto pricas o tome. Da si nesto vredeo, bio bi oficir, a ne rezervni oficir. Svaka komanda ima pripremni i izvrsni deo komande, kako bi se sadnje izvrsavale istovremeno i bile jednoobrazne. Postoje danas koji komanduju kao ti i smatraju se neobrazovanim i vojnicki nepismenim. Uzmi strojevo pravilo i procitaj deo o komandovanju, a do daljnjeg nemoj da komentarises na temu o kojoj nemas pojma. Hvala.

(четвртак, 17. апр 2014, 08:31)
Voroncov [нерегистровани]

RE : Svaka čast

Eto na primer meni je taj govor sasvim pogrešan. On na promer kaže Srbija neće u saveze i neće ratovati i stradati zbog drugih. A Srbija je napadnuta i 1914, 1941, 1999, i niko Srbiju tada nije pitao hoće li ratovati već joj je rat nametnut.Dakle ratovi ne zavise od Srbije već od potencijalnih agresora na Srbiju.

(четвртак, 17. апр 2014, 08:03)
anonymous [нерегистровани]

paradiranje

"Vojna parada, tehnički zbor, prezentacija mogučnosti itd", cela ova predstava je kopija JNA klišea do 1990. A znamo kako se ta "vrhunski osposobljena i motivisana" JNA pokazala 91. Potpuno nesposobna i gubitnička!
Porazili su ih slovenački milicajci i hrvatski zenge.
Parade i manevri u miru su uvek za ocenu odličan, a kad dođu ratni uslovi onda se pokaže istina.
Mislim da je trošenje para kojih nemamo na ovakve ppredstave za prost narod nepotrebno.

(четвртак, 17. апр 2014, 01:04)
anonymous [нерегистровани]

lepa deca

Za vojnike 10-tka cista za naoruzanje bogami jedva 2.

(четвртак, 17. апр 2014, 00:21)
anonymous [нерегистровани]

Re:Pozdrav

Gresis. Ovo je zvanicno pozdrav Vojske Srbije, a ne srpske vojske. U toj vojsci ima pored Srba i drugih koji ovde ravnopravno zive.

(четвртак, 17. апр 2014, 00:18)
anonymous [нерегистровани]

Lepo i tacno

Lepo i tacno da je Srbija u Drugom Ratu bila na strani saveznika zahvaljujuci pobedi NOV i Tita. Zvanicna Nediceva Srbija nije bila na strani saveznika.

(четвртак, 17. апр 2014, 00:18)
Stari tenkista [нерегистровани]

strojeve radnje

Ako je prvo komandovano "na desno ravnaj's" posle toga se komanduje "mir-no", dakle sa razdelom. Ako je pre komandovano "na mestu voljno", komanduje se "jedinica mirno" ili vod, četa, bataljon... mirno. Tada se reč "mirno" izgovara odjednom. Ovo sam naučio još pre trideset godina, i tako je jedino ispravno. Koliko ja znam, ovo pravilo nije menjano, jer je isto važilo i pre devetnaest godina kada sam bio u rezervnom sastavu.

(среда, 16. апр 2014, 23:18)
Dragan [нерегистровани]

RE: Komandovanje

Ja kad sam bio, ovako komandovanje se strogo zabranjivalo i kaznjavalo. Bio sam SRO(skola rezevrnih oficira) u Zadru, poslednja generacija JNA. Komanda se ne rastavlja na slogove (mir-no), nego se izgovara odjednom (mirno), kratko i odlucno sa uzlaznim naglaskom na kraju. Nije lako, ali moze da se nauci. Neki oficiri i dan danas tako komanduju. Ko zna, danas je sve moguce, pa je mozda i ovo dozvoljeno i ispravno.

(среда, 16. апр 2014, 22:40)
МикиМ [нерегистровани]

Традиција

Волим Србију али у овим представама нема ни т од српске традиције када се не држи до заклетве почевши од председника РС па до нас обичних грађана што "не знамо" где су нам државне границе а и нема више оно да и дам свој живот.
Срамна политика сто година након почетка Великог рата...