Аутизам, трагедија деце 21. века

Постављање дијагнозе, неразумевање околине, мало стручњака и специјализованих институција, само су неки од проблема особа са аутизмом и њихових породица. На Међународни дан особа с аутизмом лекари упозоравају да та болест поприма размере епидемије. Због раста броја малишана с аутизмом, ту болест називају трагедијом деце 21. века.

Светска статистика каже да у свету особе с аутизмом чине један одсто популације. Познато је да их само у Европи живи око пет милиона с том болешћу. У Србији нема прецизних података, али се претпоставља да их је око три хиљаде.

Весна Трајковић се већ 13 година бори са болешћу сина Уроша.

"Први сусрет са аутизмом је био кад се Урош родио и оно што је јако важно то је та рана дијагностика, рад са породицом. Ми смо на жалост то прескочили. Праву дијагнози смо добили око пете године, а већ око друге нам је било јасно о чему се ради", прича Весна.

Аутизам спада у најтеже неуроразвојне поремећаје деце. Неизлечив је, а сви симптоми се јављају до треће године живота.

Неуропсихијатар др Мила Селаковић истиче да је изузетене важности та рана дијагностика и рана интервенција.

"У свету сада таква ситуација да аутизам називају трагедијом деце 21. века јер је просто број деце, нове деце са аутизмом иде тако као да је епидемија", каже др Селаковић.

У већини случајева родитељи се тешко суочавају с проблемима које болест доноси! Највише их брине будућност деце.

"Наши највећи страхови су шта у моменту када ми више не можемо да бринемо о нашој деци. Јер шта се сада дешава. Дешава се оно о чему сви ћуте, то је реалност. У моменту када се родитељу нешто деси из Центра за смештај и дневни боравак деце ометене у развоју прослеђују их Центру за социјални рад и деца бивају смештена у Кулине, Стамнице, Ветерник", напомиње Весна Трајковић.

Због тога је, сматрају, важна изградња Центра за аутизам у Денковој башти, која се чека већ две године. Ту би могло да станује 30 до 40 особа. Планирана је и амбуланта, у којој би родитељи добијали све информације.

Др Мила Селаковић објашњава да је запело на републичком нивоу, у Министарству за планирање и урбанизам.

"На тој позицији се чекао генерални урбанистички план, ето то је био прави разлог. Ми се надамо да у даљем поступању неће бити препрека", каже др Слеаковић.

Србија за сада има само један Стационар за аутизам, у Београду, који прима 45 особа до 26 година. Да је то мало, говори и податак да само у престоници има више од 1.200 особа са аутизмом и да се тај број стално повећава.

број коментара 4 пошаљи коментар
(четвртак, 03. апр 2014, 10:38)
Milicina mama [нерегистровани]

roditelj

Autiizam nije bolest već stanje drugačije svesti! Ali nimalo manje vrednog uma

(среда, 02. апр 2014, 21:55)
anonymous [нерегистровани]

Brat osobe sa autizmom

Moj rodjeni brat, koji ima 15 godina, ima autizam. Za mene je on savrseno normalan, cak mislim da su osobe sa autizmom bolji ljudi od svih nas "normalnih", jer su ciste duse. Ne umeju da lazu, da prevare coveka, imaju cistu savest i puni su pozitivne energije!!! Najveca tuga je sto zivimo u svetu u kome ljudi sa malo mozga, omalovazavaju osobe koje ni krive ni duzne imaju neki problem. U ovoj drzavi se nedovoljno paznje posvecuje ne samo deci sa autizmom, vec svim ljudima sa posebnim potrebama i poremecajima, koje imaju ni krivi ni duzni.

(среда, 02. апр 2014, 12:58)
anonymous [нерегистровани]

Tetka

Jako malo informacija o ovoj bolesti može da dobije porodica kada se bolest desi.Naša Rada je rođena u početku samog "rata 1991".Ni jednu vakcinu nije primila po rođenju,a kada je napunila jedanaesti mesec morala je sa bakom i dedom u izbeglištvo.I napunila je više od tri godine kada je dijagnostikovan autizam.Njeno odrastanje je bila prava noćna mora za njene, prvo baku i dedu a kasnije roditelje.Danas je ona lepa devojka i na njenu sreću odrasta u porodici sa mnogo ljubavi,ali od drugih(lekari,socijalne službe,država) nikakve pomoći.

(среда, 02. апр 2014, 12:13)
Dr Sreckovic [нерегистровани]

Stvar je jasna kao dan!

Kazu bolest se javlja do trece godine?! U Americi je vec dokazano da 40 od 100 dece oboleva od autizma zbog vakcina koju primaju u prvih par godina zivota! Slucaj je cak stigao i do Kongresa i ustanovljeno je da bolest prerasla u epidemiju! Vakcinu bi trebalo davati jednu po jednu na svakih sest meseci. Organizam (tj. posebno imunitet) deteta je sposoban da usvoji antitela jedino na taj nacin a ne da mu se odjednom ubrizga citav koktel. Na kraju krajeva pa i mi stariji smo tako dobijali u proslosti i sve je bilo u redu. Deca bi u prvoj godini trebala samo da sisaju da bi izgradili sto prirodniji imunitet a kasnije mogu primiti vakcinu. Roditelji, samo malo razmislite! U ostalom zasto menjati sistem koji se u proslosti pokazao dobar?! Pouceni iskustvom trebali bi da osnujemo neko udruzenje za striktniji monitoring sastava petovalentnih vakcina. A roditeljima iz portala "Bebac" bih samo porucio da se puno ne sekiraju. Deca ce im biti dobro. Hvala