Проблеми у Ужицу, природа узвраћа ударац?

Ужичани који су се три деценије "успављивали" тиме да имају велику резерву добре воде за пиће, тек сада су почели да размишљају о неодговорности према природи. На обалама језера Врутци никла су права викенд-насеља, лети се сјати хиљаде купача, а нема ни канализације ни јавних тоалета, унаоколо пливају пластика и гомиле отпада.

Проблем снабдевања Ужица водом биће привремено решен изградњом алтернативног водозахвата и цевовода са Сушичких врела у чајетинској општини, а радови су почели данас. Алтернативни систем гради Војска Србије и ужичко "Јединство" док се акумулација језера Врутци и градског водовода не санира. И поред тога што је пронађено решење за снабдевање водом, Ужичани, али и читава јавност у Србији, постављају питање: ко је одговоран у ланцу бројних надлежних институција?

Осим тужилаштва које је покренуло своје механизме испитивања одговорности, изгледа да је с алгама на површину испливало много немара.

Тако брана грађена пре три деценије још нема употребну дозволу, језером од пре неку годину газдују "Србијаводе", а рибљим фондом приватна фирма из Чачка, док је сама брана у надлежности ужичког "Водовода".

Ужичани који су се три деценије "успављивали" тиме да имају велику резерву добре воде за пиће, како је својевремено један од директора рекао, "после Беча најбољу у Европи", тек сада су почели да размишљају о неодговорности према природи.

На интернет сајтовима се годинама могу наћи понуде за летовање, купање, пецање, камповање на Врутцима, уз упутства да има доста лепих бесплатних места за шаторе.

На обалама су понегде већ права викенд-насеља, лети се сјати хиљаде купача, а нема ни канализације ни јавних тоалета, унаоколо пливају пластика и гомиле отпада.

Нема такође ни било какве табле упозорења, о рампи и огради да и не говоримо. Нису само надлежни затајили, него и сви они којима су излет, купање и роштиљ на Врутцима постали летња разбибрига јер ту нису долазили људи са стране већ они који знају да са језера пију воду, ма колико оно велико било, а спада међу највеће акумулације у Србији.

Успут је, пре пет година, никла и приватна мини-централа на цевоводу водовода, згодно ушушкана па је већина тек сад чула за њу.

Пролећно време усред зиме и смањен ниво језера помогли су да и природа каже своје. У неформалним разговорима и на друштвеним мрежама главна расправа и јесте о узроцима "цветања" или како је језеро од поноса постало градска мора.

Мерење квалитета воде у језеру је у надлежности Агенције за заштиту животне средине која би то требало да ради три пута годишње, а извештаја за прошлу годину још нема.

Директор Агенције за заштиту животне средине Филип Радовић каже за РТС да ће коначни резултати испитивања воде у језеру Врутци бити познати сутра. Прелиминарне анализе показују да је повећана концентрација алги које су проузроковале цијанобактерије.

Радовић наглашава да се у Србији пречишћава само 15 одсто отпадних вода, док 85 процената завршава у нашим рекама. Реч је, како каже, о "трансгенерацијском проблему" који се мора систематски решавати.

"Србији је потребно 10 милијарди евра како би изградила пречишћиваче воде који би задовољили њене потребе. Само један град величине Ужица требало би да уложи преко 100 милиона евра како би имао уређен систем пречишћавања воде", напомиње Радовић.

број коментара 30 Пошаљи коментар
(уторак, 14. јан 2014, 10:59) - Ljiljana [нерегистровани]

Novi primitivizam ...

Sve što radiš, sebi radiš! I ovi koji zagadjuju svet i ovi koji ćute i gledaju...

(петак, 10. јан 2014, 03:21) - anonymous [нерегистровани]

uzas

Polako, ovo je jos uvek pocetak. I mnogo uredjenije i bogatije zemlje muce se sa zagadjenjem: gomilanjem plastike, gomilanje poljoprivrednih hemikalija u ekosistemu, deterdzenti u kanalizacijama... i td..

(петак, 10. јан 2014, 01:31) - anonymous [нерегистровани]

1111

to je tako i za male pare mozes da radis sta hoces.

(четвртак, 09. јан 2014, 21:35) - ana [нерегистровани]

stručnjaci

Zašto se ne zaposle mladi školovani inženjeri zaštite životne sredine - stručnjaci za reciklažu i otpad.

(четвртак, 09. јан 2014, 19:32) - инспекција [нерегистровани]

Инспектори?

Инспектори раде у државним установама,за плату од 40-50 хиљада динара.
Кад напишу решење о забрани,па тужбу,тужени ангажује адвокате,па се посо отегне у недоглед,проблеми се не решавају,јер судије имају своје аршине,и тако се вртимо у круг.
Иван Дулић је на језеру Завој код Пирота почео да руши објекте,и то је стало.
Али је на преко телевизије добио неке изборне поене и на томе се стало.
Ужице уопште нису јединствен пример.
Цела србија је дивља градња.

(четвртак, 09. јан 2014, 18:51) - Патриот [нерегистровани]

Није-него!

Неки никако нису спремни да признају кривицу и да се поправе. Или им је крива судбина кад им нешто иде наопако или је крива природа или неко други али они нису никада. Када им нешто крене на добро хвале се како су срећни или способни. Тако да заслуге увек приписују себи а кривице и грешке увек другима.Алге успевају само у оним водама где имају довољно хране тј. ђубрета. Да су воду коју пију држали чистом неби било алги. Није им крив нико други него сами. Пили су и своје отпадне воде, пошто их нису одвајали од чистих, тако да би могли да буду задовољни што су их алге спречиле да се и даље трују својим отпадом. Промена понашања и разумно пословање а не пребацивање кривице на природу или ко зна кога другог.

(четвртак, 09. јан 2014, 18:13) - anonymous [нерегистровани]

isto

je svuda u zemlji srbiji

(четвртак, 09. јан 2014, 17:48) - Na [нерегистровани]

svest

uticati od malih nogu.Mislim da je moguce uticati i na odrasle ljude. Treba neko da krene sa pozitivnim primerom. Zivim u Kanadi. U skoli, preko crtaca,gradskom prevozu u crkvi se prica o reciklazi. Baterije svaka veca radnja prihvata, staru tehniku prodavnice tehnike. Naravno da ne rade to za dzabe, placa se naravno reciklaza kada se kupuje novi proizvod, sto izgleda minimalno, ali na kraju radi. Svaka zgrada ima I kontejnere za karton, manje kontejnere za mesanu hartiji, novine,kontejnere od hrane I flase. Reciklaza nije obavezna, ali gotovo svi to rade.Naravno smece se baca u dobro zatvorenim kesama. Na ulici nema kanti na svakom koraku I nigde otpadaka.A ako bacis djubre iz kuce u kantu u parku kazne su 2000 dolara.Naravnoda kazne postoje, jer nema svako razvijenu svvest o potrebi recikliranja. U zgradama su kante zakljucane, tako ni komsiji ne mozes da ubacujes u kantu, jer komunalne sluzbe su private.

(четвртак, 09. јан 2014, 17:24) - anonymous [нерегистровани]

E Srbijo medju rekama i jezerima

Toliko vodeno bogatsvo kao retko ko u svetu a tako malo odgovornosti.Neodgovornost prema prirodi dovela do ovog problema ali ne zanosimo se da je ovde kraj jer vec sutra ce isploviti novi ekoloski problem u nekoj drugoj opstini.

(четвртак, 09. јан 2014, 16:57) - Luka [нерегистровани]

Isti problem

Isti problem ima i imace Krusevac! trideset i pet godina je zabranjena izgradjnja kuca, splavova i voznja motornih camaca na jezeru Ćelije koje snabdeva tri opstine vodom, a za sve protekle godine pravila i zakoni ne postoje, a okolo jezera su izgradjene vise kuca nego sto je iseljeno 70tih pri izgradnji. Svaka vlast ima privilegije prema nekom i razlicita fopustanja pri izgradnji nekog objekta. Sto se tice ulaganja, ulagano je u nova izmisljena radna mesta i auto park, ostali kapaciteti mogu verovatno sacekati jos 30tak godina!