Србија и развој ИТ сектора

Деветочлани тим научника из целог света са професором Дејаном Милојичићем на челу истраживао је како ће се развијати ИТ сектор до 2022. године. С друге стране, показало се да Србија нема довољно стручњака из области ИТ менаџмента и да се резултати научноистраживачког рада не примењују у привреди и не користе за унапређење образовних програма.

Како ће се развијати рачунарске науке и информационе технологије до 2022. године? То је истраживао деветочлани тим научника из целог света са професором Дејаном Милојичићем на челу. Реч је о стручњаку из Србије који живи и ради у Силицијумској долини, а од Нове године председава Друштву за рачунарске науке. То је најбројнији одељак Института електро и електронских инжењера, највећег и најутицајнијег инжењерског удружења на свету, на чијем је челу био Михајло Пупин, а потпредседник својевремено и Никола Тесла.

Предвиђа се да ће тродимензионално штампање потпуно променити начин производње. Рачунари ће постати много моћнији, технологије које данас постоје биће знатно унапређене, посебно рачунарска биологија, биоинформатика.

Корисници у целом свету биће умрежени и биће им омогућене нове услуге.

Професор Милојичић објашњава да ће, на пример, анализа података омогућавати здравствену дијагнозу у комбинацији са нанотехнологијом.

"Моћи ћете да пијете таблетице које ће да анализирају ваше здравље и моћи ће да вам препоруче какве комбинације препарата да узимате", прецизира професор Милојичић.

Истраживања показују да је број стручњака из области ИТ менаџмента у Србији недовољан и да се резултати научноистраживачког рада не примењују у привреди и не користе за унапређење образовних програма.

Током 2012. године у Србији се за студије из области информатике определило више од десет одсто бруцоша - њих око 5.500.

Професор Радивоје Митровић са Машинског факултета у Београду каже да је развојни потенцијал огроман, али проблеми које има Србија, муче и већину мање развијених земаља па и ЕУ.

"То је драматичан јаз између истраживања с једне и развоја друштва укључујући привреду с друге стране. Ми врло мало резултата научних истраживања имплементирамо", напомиње професор Митровић.

Последње две деценије из Србије је отишло између седам и 10 хиљада високообразованих који раде у научноистраживачком и наставном сектору и који данас заузимају најпрестижнија места у светским истраживачким центрима.

Професорка Маријана Деспотовић Зракић, шеф Катедре за електронско пословање Факултета организационих наука, каже да везе с њима одржавају преко посебних система на друштвеним мрежама.

"Имплементирали смо систем за управљање односима са студентима, па имамо детаљне информације о томе где су запослени, како раде", објашњава професорка Деспотовић Зракић.

Прошле године званично је евидентиран извоз софтвера од око 300 милиона евра, а извоз на црно двоструко је већи. Процењује се да би у наредних пет година извоз софтвера могао да достигне три милијарде евра.

број коментара 11 пошаљи коментар
(среда, 08. јан 2014, 19:10)
gliša 2 [нерегистровани]

Manje priče, više rada

Ja sam bio dete 1945. godine i do 1960. godine stvorili smo toliko napredka u izgradnji zemlje i podizanju stručnog kadra. Sada možemo da se stidimo ove malodušnosti. Naš narod je i dalje pametan i radišan, samo treba dobra organizacija i eto nas za 5 godina u vrhu Evropskih zemalja po standardu i životu. Treba samo 5 godina dobre i disciplinovane organizacije. Treba verovati u sebe. Ako nam mladi ljudi na sve strane osvajaju nagrade iz znanja, zar to nije dovoljno za optimizam. Ako treba očistiti ispred svoje kuće, onda to treba da učinimo sami i da ne čekamo EU. Ekonomski napredak je naš EU. Eto tako.

(среда, 08. јан 2014, 17:36)
anonymous [нерегистровани]

Vreme svastarenja je proslost

Nazalost, mi smo sirovi i kao narod i kao zemlja. Pa od nas tako sirovih, sve je sirovo, izvozimo samo sirovine ne preradjujemo ih i ne ubiramo plodove mnogo vecih obnovljivih profita. U tkz. bogatim poljoprivrednim zemljama nije poenta da proizvedete sljivu, to je sirovina, vec dzem, to je proizvod, na kojem se prave visestruko veci profiti. Slicno je i sa ovim, umesto da izvozimo znanje u IT industriji, mi izvozimo (sirov) mozak, pa ce Arapi da upregnu nas mozak i ubiraju profite, a mi cemo da radimo za nadnicu. Nazalost, mnogo smo glupi.

Sto se tice par komentara, slazem se da je proslo vreme svastarenja. Kako tehnologija ide dalje sve je kompleksnija i ima je vise, tako da, da biste ista vec danas u tom polju uradili, morete da budete uskospecijalizovani, i da se jednoj uskoj oblasti posvetite do kraja. Bez toga, nema nista ni od IT ni bilo koje drugo visokotehnoloske industrije.

(среда, 08. јан 2014, 15:46)
Darko [нерегистровани]

Sigurno

Kakvo crno ulaganje u IT sektor.Drzava da stvarno misli da ulaze u IT sektor ne bi dizala PDV na racunarsku opremu,koja je inace skupa pogotovo gledajuci cene u drugim zemljama.

(среда, 08. јан 2014, 14:10)
Potomak [нерегистровани]

Ma dajte molim Vas

Kako to nemamo strucnjake, a sve sami strucnjaci napustaju zemlju i to najvise poznavaoci elektrotehnickih nauka, danas je to tzv. IT sector.

(среда, 08. јан 2014, 14:01)
Majdanpecanin [нерегистровани]

Niste iskreni

Da bi se stvorio strucnjak iz ove oblasti potrebno je makar 5 godina uskostrucnog rada. Napominjem uskostrucnog, jer sada se IT industrija podelila na mnogo finih grana i vise ne mozete da budete strucnjak za sve, vec morate da razumete jednu stvar i to jako dobro.
U SAD plata za Java senior programera moze da ide i do 140.000 dolara na godisnjem nivou, ali to je plata koja trazi poznavanje mnogih tehnologija i da iza Vas stoje godine iskustva. Pokazite mi prstom gde u Srbiji moze da se zaradi 50% tog iznosa, pa da Vam onda strucnjaci ostaju ovde.
Stalno govorite kako je IT nasa izvozna sansa i da mi izvozimo softver. Ali to nije tacno! Mi ne izvozimo softver, vec prodajemo svoje vreme da popravimo ili napravimo nove programe stranim kompanijama koje ce kasnije nasa Vlada Srbije i industrija i institucije u Srbiji jako skupo i bez razmisljanja da plate a da pri tome nece znati da upotrebi ni 3% mogucnosti takvog programa.
Kao i uvek drzava Srbija ne zeli da prizna da nema nikakvu strategiju, da sve radi od danas do sutra i da se citava IT industrija zasniva samo na izrabljivanju nasih mozgova, a onaj ko je jos pametniji i ima i hrabrosti napustice ovo mesto.
Da li ste ikada imali prilog o Linuksu, Javi, PHP-u, Ruby-ju, Python-u i drugim programskim jezicima otvorenog koda, koji kostaju 0 dinara i koji bi mogli da se upotrebe da se silna IT infrastruktura drzave napravi alatima otvorenog koda. Napominjem da bi to otvorilo nova radna mesta i novac bi ostajao u zemlji a ne bi ste ga poklanjali Majkrosoftu.
Zato i smatram da ne samo da ne zelite da cujete IT industriju, vec ste odlucili i da istu stavite na stub srama sive ekonomije, ne pitajuci se istovremeno sta ste to korisno uradili da ista moze da se unapredi, razvija i ostane u zemlji Srbiji.

(среда, 08. јан 2014, 13:46)
anonymous [нерегистровани]

naduvane cifre

Ovaj prilog je vezano za cifre malo nerealan.
U Kanadi takodje mnogo ljudi se opredeljuje za IT studije, ali svako ne moze da nadje posao kada zavrsi. Zlatna vremena su za IT su i ovde prosla. Samo najbolji dobijaju poslove.
5.5oo studenata za IT mislim da se ne upise u celoj Kanadi, a mi u Srbiji opet po starom receptu ko lopatom proizvodiimo neka zvanja kao i u IT, pa onda i ne cudi gde da se zaposli tolika masa ljudi.
Ove cifre treba smanjiti i posvetiti se kvalitetu kadrova.
Sto se tice procene softvera od 5 milijardi prihoda, pa to ni IBM kao medjunarodna kompanija ne ostvari godisnje. Budimo realni

(среда, 08. јан 2014, 13:27)
anonymous [нерегистровани]

Ima i nema radnih mesta

Kada bi se neko od nasih strucnjaka vratio iz inostranstva, tesko da bi se zaposlio iz prostog razloga jer IT firme traze mlade i jeftine. Od strucnjaka sa iskustvom zaziru, posebno ako je to iskustvo steceno u inostranstvu.

(среда, 08. јан 2014, 12:52)
anonymous [нерегистровани]

radna mesta

Ne bih se složio da nema radnih mesta kod nas za IT stručnjake. Za prosečnog radnikka jeste teško naći posao u ITu, ali stručnjaci vrlo lako pronalaze posao.
Visina plate je drugi par opanaka. Državne plate su male, a ni stranci koji su ovde došli sigurno neće nikome plaćati 30-40€ po satu, jer za te pare plaćaju stručnjake u svojoj državi.

Kod nas je nekada institut Lola bio prilično jak, kao i Institut Mihajlo Pupin na Zvezdari. Rade oni i danas, ali ni blizu toga da zadrže prave inženjere i ljude koji mogu da učestvuju u razvoju u ovoj oblasti.
Obični arbajteri koji se zadovoljavaju platama do 100000 din mesečno, relativno brzo mogu naći posao (ukolliko su vredni i odgovorni i spremni da rade) u stranim IT firmama ili čak raditi za sebe preko raznih freelance sajtova.

(среда, 08. јан 2014, 12:39)
anonymous [нерегистровани]

!~

Pozdrav iz inostranstva.
Da sam mogao da nađem posao, ostao bih u Beogradu, ne bih se mlatio po belom svetu. A sad sve i kad bi me zvali, ne bih se vratio.

(среда, 08. јан 2014, 12:19)
anonymous [нерегистровани]

Где су та радна места

Било би интересантно да нам ови професори кажу колико је тренутно отворених радних места за те силне стручњаке који нам требају. Дакле, и када би се све те хиљаде наших стручњака вратиле из света, где би се они запослили? На жалост радних места нема, зато су ти људи и отишли из земље. Тек када докажу да радних места има, може се говорити о недостатку стручњака. Ја живим у САД и не бих могао да се вратим нити на Електротехнички факултет у Београду нити у било коју компанију у Београду, јер отворених радних места је јако мало а плате смешне. О унутрашњости да и е говорим.