уторак, 08. сеп 2009, 09:36 -> 21:50
Ступио на снагу Закон о информисању
Измењен и допуњен Закон о јавном информисању, ступио на снагу. Уредници медија консултују се са адвокатима, али верују да ће новинари и даље моћи да свој посао обављају професионално. Министарка правде очекује да ће судови ваљано примењивати Закон.
Измењен и допуњен Закон о јавном информисању, данас је ступио на снагу. Скупштина Србије усвојила је Закон тесном већином 31. августа, а Указ о његовом проглашењу председник Србије Борис Тадић потписао је истог дана.
Министарка правде Снежана Маловић очекује од судова у Србији да ваљано примењују измене и допуне закона о јавном информисању.
"Министарство правде неће давати никаква упутства судијама у вези са применом Закона о изменама и допунама закона о јавном информисању, пошто то није у његовој надлежности", изјавила је Маловићева Танјугу.
Министарка правде је рекла да је од представника Мисије ОЕБС-а у Србији добила уверавања да ће та организација спровести програм обуке судија, чији је главни циљ да се Закон спроводи на квалитетан начин.
ДСС оценила да је власт "доношењем закона против слободе медија угрозила темеље демократског поретка у Србији" и позвала демократску јавност да се избори за његово стављање ван снаге.
Констатујући да такав драконски закон о штампи данас не постоји ни у једној европској држави, ДСС је навела да су њиме на иначе тежак положај медија, додате огромне казне које угрожавају слободу и опстанак медија.
Данас је ступио на снагу Закон о изменама и допунама закона о јавном информисању којим је знатно поштрена казнена политика и уведено више привредних преступа који могу довести до гашења и забране медија.
Уредници медија консултују се са адвокатима, али верују да ће новинари и даље моћи да свој посао обављају професионално.
Првог дана примене измењеног закона о информисању, насловне стране новина су новинарским жаргоном речено, "умивене", односно нема спорних, нити сканадалозних наслова.
Уредници су заинтересовани за то када ће примена закона узети први данак, односно ко ће први и због чега платити казну. Ипак, многи уредници се не плаше.
Главни уредник листа "Време" Драгољуб Жарковић каже да да ће новинари тог листа писати као и до сада и да нема ништа ново да им саветује.
Жарковић сматра да је измењени закон о информисању донет на "партизански начин, брзо, преко ноћи по хитном поступку".
Уредник недељника "Време" каже да су "мање казне предвиђене за оне који су утајили порез, хиљаде људи оставили без посла и извршили преваре у приватизацији, него за медије".
Политикини новинари су и до сада поштовали кодексе професије, рекао је за РТС главни уредник тог листа, који верује да неће бити потребе за ангажовањем додатних адвоката.
Уредништво листа "Прес" се јутрос састало са својим адвокатским тимом, и два сата су већали како даље, а "Блиц" неће доносити никакве посебне одлуке због закона, рекао је уредник тог листа Танјугу.
Састанак са адвокатима је имало и уредништво РТС-а.
Зоран Лакићевић, адвокат УНС-а каже да највећи проблем у закону представља "претпоставка невиности", садржана у члану 37 Закона о јавном информисању, који каже "да у медијима нико не сме другог да означи као учиниоца каквог кажњивог дела".
"То се сада третира као привредни преступ, за који су предвиђене огромне казне, које могу да угасе медије", оценио је Лакићевић.
За кршење закона медијима ће судити трговински судови у Србији.
Из тог суда у Београду поручено је да су судије обучене за све спорове из своје надлежности, па тако и евентуалне медијске прекршаје по измењеном Закону о информисању.
Многи уредници тврде да се ни општи судови нису добро сналазили у медијским процесима.
Помоћ у разумевању измењеног Закона медијима нуди и Законодавни одбор Скупштине Србије, који ће сазвати седницу уколико буде таквих захтева.
Широка лепеза новчаних казни
Измене закона предвиђају да оснивач медија не може пренети, нити на други начин располагати правом на јавно гласило или правом на његово издавање, а уговор, којим те одредбе буду прекршене сматраће се неважећим.
Закон предвиђа широку лепезу новчаних казни које при повреди закона могу бити изречене оснивачу и одговорном лицу у јавном гласилу.
Оснивач јавног гласила, уколико медиј оснује супротно одредбама закона и уколико га не упише у регистар јавних гласила биће кажњен у распону од милион до 20 милиона динара.
За тај прекршај казном од 200.000 до два милиона динара биће кажњено и одговорна особа у том јавном гласилу.
Казна за оснивача јавног гласила
Уколико се у медију неко означи починиоцем кривичног дела и огласи кривим без постојања правоснажне пресуде, оснивач јавног гласила биће кажњен новчаном казном у износу од 25 одсто до 100 одсто збира вредности укупно продатог тиража на дан објављивања информације и вредности продатог огласног простора у том броју.
За ту повреду казна оснивачу електронског медија износиће од 25 до 100 одсто вредности огласног простора у дану у коме је емитован програм у оквиру којег је објављена информација.
Таква новчана казна предвиђене је и у случају објављивања информације која може угрозити развој малолетника, односно ако је вест у којој је малолетно лице учињено препознатљивим подесна да повреди његово право или интерес.
При првој повреди презумпције невиности и заштите права малолетника, суд ће медију изрећи условну казну и заштитну меру јавног објављивања пресуде.
У случају престанка постојања медија у наредних годину дана, није дозвољено оснивање јавног гласила под истим или сличним именом, које може изазвати забуну у погледу његовог идентитета.
