Велики школски час у Шумарицама

Крај споменика "Пето три" у спомен-парку "Шумарице" у Крагујевцу одржан "Велики школски час" у знак сећања на недужне ђаке и професоре стрељане у Другом светском рату. Обавеза свих нас је да се никада више не понови то што се десило 1941. године, рекао председник Томислав Николић.

У знак сећања на недужне ђаке и професоре стрељане у Другом светском рату, крај споменика "Пето три" у спомен-парку "Шумарице" у Крагујевцу, одржана је традиционална антиратна манифестација "Велики школски час". Манифестацији је присуствовао председник Србије Томислав Николић.

Николић је после "Великог часа" рекао да је обавеза свих који су на било који начин везани за Крагујевац да један дан буде посвећен том граду и да се никада више не понови то што се десило 1941. године.

"Одрастао сам у Крагујевцу уз осећања да је једног дана нестала и младост. Многи мушкарци из Крагујевца. Живео сам и сретао удовице на улици и чекао када ће деца поново преплавити Крагујевац", рекао је Николић новинарима.

Николић је истакао да му је драго што је данас у Крагујевцу и амбасадор Немачке Хајнц Вилхелм, који врло добро разуме зашто је овде неопходно његово присуство.

Поводом сећања на жртве фашизма и крагујевачку трагедију изведена је поема "Човечанство нека погледа на сат", састављена од стихова из песничких књига Слободана Павићевића, књижевника из Крагујевца.

Приређивач поеме је Братислав Милановић из Крагујевца, а редитељ сценског приказа Милић Јовановић из Крагујевца.

У извођењу поеме учествовали су глумци крагујевачког Књажевско српског театра, међу којима и Предраг Обровић и Марина Перић Стојановић.

Учествовали су и глумци Студентског културног центра, рачанског позоришта и Позоришта младих "Абрашевић", Позоришне радионице Дома омладине, Прве крагујевачке гимназије, као и богослови из "Светог Јована Златоустог", студенти ФИЛУМ-а и ђаци основних школа.

У сценском приказу први пут су се чули и немачки, енглески, француски и шпански језик.

Венце крај споменика положили су представници Прве гиманзије, председник Николић, градоначелник Крагујевца Верољуб Стевановић, министар спорта и омладине Вања Удовичић, ректор Универзитета у Крагујевцу Слободан Арсеновић, амбасадори Немачке, Белорусије, БиХ, Израела, представници амбасада Палестине, Румуније и Словачке, као и делегације градова пријатеља Крагујевца.

Пре манифестације служен је молебан крај хумке стрељаних ђака и професора.

Директор Спомен-музеја "21. октобар" Златко Милојевић подсетио је да је су повод за масовна стрељања у Крагујевцу били немачки губици на путу Крагујевац-Горњи Милановац.

"За једног убијеног немачког војника стељано је стотину а за рањеног 50 цивила. Страдало је и око триста деце, међу којима је најмлађи, једанаестогодишњи Драгиша Николић", рекао је Милојевић.

Незапамћен злочин

Манифестацијом "Велики школски час", Крагујевац и ове године свету је послао поруку да се никада и нигде не понови злочин из Другог светског рата, када су фашистичке снаге 1941. године у том граду стрељале хиљаде недужних мушкараца, жена и деце, међу којима су били и ђаци и професори Прве крагујевачке гимназије.

Немачке окупационе снаге су 20. и 21. октобра 1941. године у Крагујевцу стрељале више хиљада цивила у знак одмазде и тај догађај се сматра једним од најтрагичнијих који се догодио на тлу Републике Србије у Другом светском рату.

На суђењу у Нирнбергу прихваћено је да је у Крагујевцу стрељано око 7.000 цивила, док савремена истраживања говоре да је стрељано 2.792 грађанина, јер за толико особа располажу подацима - ко су, где су и када рођени, и чиме су се бавили. Међу стрељанима је било 270 деце, од којих је најмлађи имао 11 година.

Од пре две године, 21. октобар је и државни празник, а за Крагујевац је и посебан датум који се обележава бројним манифестацијама током целог месеца.

Уочи Великог школског часа, традиционално, у Првој крагујевачкој гимназији која ове године обележава 180. годишњицу постојања, одржана је комеморативна академија, а у Спомен-музеју "21. октобар" мултимедијална културно-уметничка манифестација "Бдење".

број коментара 20 пошаљи коментар
(уторак, 22. окт 2013, 07:58)
anonymous [нерегистровани]

@A onda se 1995. desila Srebrenica

Ne, pre Srebrenice se jos sto-sta izdesavalo Srbima na svim prostorima, ne samo od Nemaca nego i fasista iz komsiluka, pa cak i mudzahedina! Ne pokusavaj da izjednacavas Srebrenicu sa zlocinima srbozdera svih nacija i rasa, jer Srbi su se uvek samo branili.

(уторак, 22. окт 2013, 01:06)
][ [нерегистровани]

][

Нека Им је вечни спомен.

_______

А свима Нама наук и опомена.

(понедељак, 21. окт 2013, 21:07)
Jovan Mirkovic [нерегистровани]

Pominjalo se ,

A nepovracalo se. Ubijeni su od strane ZLIKOVACA, kojima nema mesta na teritoriju SUMARICE. Vecna im Pamjat !!!!

(понедељак, 21. окт 2013, 20:51)
anonymous [нерегистровани]

Tragedija,

Po prvi put posetio sm ovo straiste kao ucenik prvog razreda Arhitectonske skole prvom polpvinom sedesetih godina I mogu vam reci kada smo usli i ucionicu iz koje su djaci izvedeni i odvvedeni na gubiliste pozeleo sam da se ime tih nemackih zlikavaca nikad ne spomene u ovom gradu i da se nijednom nemcu nedozvoli da ikada stupi na tlo Srbije. Neka dragi Bog sacuva Srbiju i sav posten narod Srbije.

(понедељак, 21. окт 2013, 18:18)
Воронцов [нерегистровани]

Велика крагујевачка трагедија

јесте само једно од стратишта само један детаљ у безброј стратишта на којима је поубијан српски народ у Другом светском рату.Окупатор и његови домаћи савезници на безброј места поубијали су све од бебе до старца .Зато би Срби пре свега добрим делима требали да се сећају и одужују невиним жртвама свога народа.

(понедељак, 21. окт 2013, 18:12)
Чича из Шумадије [нерегистровани]

Никога не прозивам

Није тајна, после рата, нова власт је претребила преживеле... према објављеним списковима и описом дела (систем-Стаљин), без суђења више је побијено 1945 и 46, извор локални лист Светлост...
Касно је сад било кога прозивати, ово говорим само као информацију колико је град страдао у Другом рату.
Вреди чути и ово, 1943 године, после дужег времена рођене су тројке у граду, два брата и сестра Лазаревићи, то је био Божији дар за цео град.

(понедељак, 21. окт 2013, 17:48)
anonymous [нерегистровани]

Zrtvama fasistickog terora u Kragujevcu

NEKA JE LAKA ZEMLJA I VECNA SLAVA.

(понедељак, 21. окт 2013, 16:37)
anonymous [нерегистровани]

Ubijena porodica

U Kragujevcu su ubijeni svi muskarci iz porodice moje bake-otac,stric,braca...Neka im je vecna slava

(понедељак, 21. окт 2013, 14:30)
Bane [нерегистровани]

Nikad

Da se ne zaboravi!

(понедељак, 21. окт 2013, 12:19)
Sumadinac [нерегистровани]

A da li je negde u svetu

Okupator usao u skolsku ucionicu i sa casa izveo decu na streljanje? Toga treba da se stidi Nemacka sve dok postoji.