Ко контролоше храну коју једемо?

Хемијски факултет у Београду ове јесени отвара Центар за изврсност хране. И грађани и произвођачи ће у најсавременијим лабораторијама моћи да провере квалитет хране. Прво у модерну српску лабораторију, па онда у Европу - биће то, тврде на Хемијском факултету, сигурнија путања традиционалних производа као што су сир, ајвар или ракија.

Центар за изврсност хране ове јесени ће бити отворен на Хемијском факултету у Београду. Нове лабораторије, опремљене најсавременијом технологијом, омогућиће грађанима да провере квалитет хране, а произвођачима да добију потврду о исправности, али и аутентичности производа.

За плитак џеп грађанина Србије, трпеза је највећи трошак. Просечна породица месечно за храну издвоји нешто мање од половине плате.

Србија је, према подацима Завода за статистику, лидер у региону по поскупљењу хране,  а пораст цена не значи и пораст квалитета.

Какав је квалитет онога што једемо и пијемо - најбољи и најпоузданији одговор даће нови Центар за изврсност хране.

До танчина ће се утврдити да ли је, на пример, мед чист или му је додат шећерни сируп, да ли је соку од ароније додата шљива и вишња.

У новим лабораторијама "личну карту" добиће традиционални српски производи.

Катарина Смиљанић са Хемијског факултета у Београду истиче да ће сертификат Министарства у вези са акредитацијом Центра изврсности, значити много за произвођаче хране, зато што ће имати поуздан извор одакле ће добити валидне податке о квалитету и јединствености српске хране.

То ће омогућити и процес брендирања који је усклађен са регулативом ЕУ, каже Смиљанић.

До сада су намирнице пролазиле контролу у неколико акредитованих лабораторија у Србији. Ипак, поред усклађености са правилима Европске Уније, постоје и разлике у поузданости.

Наиме, детаљни резултати добијени контролом на Хемијском факултету гарантоваће квалитет производа и до 95 одсто.

Професорка Хемијског факултета Душанка Милојковић Опсеница истиче да таква испитивања не може да уради било која лабораторија, јер она захтевају софистицирану опрему и високо обучено особље којима располаже Центар за храну на Хемијском факултету.

На провери неће бити само српски производи. На овом месту, биће тестирани и они из иностранства. Пројекат је, иначе, финансирала ЕУ са милион и триста хиљада евра.

Декан Хемијског факултета Бранимир Јованчићевић каже да ће Центар укључити скоро 30 младих истраживача студената Хемијског факултета који су завршили основне, мастер и докторске студије и прошли обуку у најбољим европским институцијама.

Закон о заштити потрошача јасно указује да, уколико производ у свом саставу садржи боје, адитиве, ароме или друге додатке, у декларацији се то мора назначити. Ово се често не поштује.

Тако је, на пример, мед најчешће фалсификована намирница. Примера ради, у новом Центру, заинтересовани купци моћи ће да провере, за око четрдесет евра по узорку, да ли је мед производ пчеле или људске лукавости.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(среда, 04. сеп 2013, 17:02) - anonymous [нерегистровани]

odgovor

U potpunosti sam saglasna sa prethodnim komentarom. ne treba građani da proveravaju proizvode sa tezgi i polica supermarketa. a Centar izvrsnosti za istraživnje hrane treba da znaci nasoj vladi, ministarstvu poljoprivrede i ostalim strucnim službama koje se bave kontrolom hrane.

(среда, 04. сеп 2013, 11:33) - anonymous [нерегистровани]

Cemu drzava?

Poenta teksta je na - "moci ce"!Bas bih voleo da vidim lika koji ce se u ovakvoj, ali i u svakoj drugoj, maksimalno birokratizovanoj drzavi, upustiti da o svom trosku, iskoristi nareceno - "moci ce"! Drugim recima - "poj'o vuk magarca"! Cemu onda drzava, sa svim svojim ministarstvima, sluzbama, inspekcijama..., ako su gradjani, kojima se uredno uzima porez za sve potonje navedeno, osudjeni da sami brinu o sebi doslovno u svemu, od ispravnosti hrane, kuca i namestaja, do pogrebnih aktivnosti sudnjeg dana?