Преминуо Андреј Митровић

Историчар и дугогодишњи професор београдског Универзитета Андреј Митровић преминуо у 77. години.

У Београду је прошле ноћи преминуо историчар и дугогодишњи професор београдског Универзитета Андреј Митровић.

Андреј Митровић рођен је у Крагујевцу 17. априла 1937. године, где је завршио основну школу и гимназију. На Групу за историју Филозофског факултета у Београду уписао се 1956, дипломирао 1961. године, магистрирао 1964. и докторирао 1968.

Читаву универзитетску каријеру, од 1961. до 2004. године, провео је на Филозофском факултету у Београду, а звање редовног професора је стекао 1980. године. Предавао је савремену историју Европе, увод у историјске студије и бројне специјализоване курсеве, а 1987. године основао је Катедру за Општу савремену историју којој је био на челу до пензионисања.

Дописни члан Српске академије наука и уметности постао је 1988. године, а за члана Црногорске академије наука и уметности изабран је 2006. године.

Андреј Митровић био је уредник и оснивач више стручних часописа, један од оснивача Удружења за друштвену историју, као и уредник историјских библиотека у издавачким кућама и приређивач више књига у издањима Универзитета у Београду, САНУ, Српске књижевне задруге и других издавача.

Истраживао је, држао предавања на универзитетима и учествовао на научним скуповима и пројектима у Немачкој, Италији, Аустрији, Великој Британији, Француској, Швајцарској, Бугарској, Грчкој, Мађарској, САД, као и у свим некадашњим југословенским републикама.

Био је аутор више телевизијских емисија, попут серије "Време нетрпељивих", а једно време и водитељ емисије "Кино око". Октобарску награду града Београда за науку је добио 1975. године, престижну Хердерову награду за допринос историографији 2001. године, медаљу "Константин Јиречек" Друштва за Југоисточну Европу из Минхена 2004. године, а награђен је и медаљом Српске књижевне задруге (1992), плакетом Коларчевог народног универзитета (1974).

Андреј Митровић је широко научно и истраживачко интересовање ограничио раздобљем од средине 19. до половине 20. века и то на простору Европе, Балкана, Југославије и Србије.

број коментара 10 пошаљи коментар
(четвртак, 29. авг 2013, 09:17)
Ćira [нерегистровани]

Sećanje

Još uvek se dobro sećam nekih delova "Vremena netrpeljivih" i knjige "Angažovano i lepo". Profesor i katedra za savremenu istoriju je najzaslužnija za naše razumevanje prošlosti kao životne celine, a ne samo iscepkanih delova politike, diplomatije, ekonomije i ratovanja.
Hvala Ti.

(уторак, 27. авг 2013, 14:50)
penelopa [нерегистровани]

Veliki gubitak

Ponosna sam sto mi je bio profesor.Neka pociva u miru a mi cemo ga se uvek secati.
Slava mu.

(уторак, 27. авг 2013, 03:12)
anonymous [нерегистровани]

Историчар

Озбиљан губитак за нашу историјску науку.Једно од најкрупнијих имена, међу нашим историчарима.Изузетна ерудиција,свестраност и стил у писању .Бог да му душу прости .

(уторак, 27. авг 2013, 00:20)
anonymous [нерегистровани]

Takvi nestaju

Razuman, racionalan, pmetan, ljubazan... veliki profesor i istoricar.

(понедељак, 26. авг 2013, 18:29)
Воронцов [нерегистровани]

Аутор историјских истина

Било је задовољство читати његове анализе историјских догађаја.

(понедељак, 26. авг 2013, 18:19)
svetlana vukovic [нерегистровани]

najbolji profesor

ponosna sam sto mi je bio profesor.vecna mu slava!

(понедељак, 26. авг 2013, 18:17)
anonymous [нерегистровани]

велики човек

Велики човек, велики педагог је отишао.
била је част бити на његовим предавањима.
Слава му.

(понедељак, 26. авг 2013, 13:24)
anonymous [нерегистровани]

:(

Штета, наука је изгубила великог делатника и човека. Слава му и хвала!

(понедељак, 26. авг 2013, 12:38)
anonymous [нерегистровани]

Slava mu!

Bio je veliki intelektualac, kakvih danas gotovo da nema!

(понедељак, 26. авг 2013, 12:07)
anonymous [нерегистровани]

Historikus

To je bio istoričar. Naslednika u struci nažalost nema.
Srećom ostavio nam je puno lepih knjiga.
Slava mu.