Сувенири помажу музеје

Музеји се финансирају највише из средстава градова и државе. Међутим, државни фондови постају недовољни и финансирање из прихода од продаје улазница и сувенира постају све популарнији. У нашој земљи то није случај.

Светске културне установе, а пре свега музеји, финансирају се највише из средстава градова и државе. Међутим, државни фондови постају недовољни и финансирање из прихода од продаје улазница и сувенира постају све популарнији. У нашој земљи то није случај.

Када се вратимо са путовања често донесемо и неки сувенир. У музејима у свету могу да се купе лепо дизајнирани, а веома приступачни сувенири, али и они вреднији, јединствене израде.

Кустос Етнографског музеја Тијана Чолак Антић каже да музејски сувенир може да буде копија предмета који се чува у музеју, а може да буде и производ који је настао као инспирација онога што је производ неке друге традиције.

Поставља се питање да ли музеји и остале установе културе у Србији могу да зараде од продаје сувенира и тако помогну финансирање сопствених пројеката.

За израду доброг сувенира потребна су велика средства које не може да покрије продаја тог производа.

У Србији многи музеји нису регистровани за продају сувенира јер, како кажу њихови запослени, због данашње кризе већина грађана нема новца ни за улазнице.

Кустос ПТТ музеја Љиљана Ђорђевић рекла је да тај музеј не наплаћује улазнице у музеј и с обзиром на то нема ни продавницу сувенира.

"У некој ближој будућности ћемо размислити о томе. Тренутно се посетиоцима нуди бесплатна разгледница са њиховим ликом, са њиховом фотографијом у формату поштанске марке", каже Ђорђевићева.

Народна библиотека Србије почела је да израђује сувенире прошле године. Дневно продају око 50 производа што је у просеку 15 до 20 хиљада динара.

Вршилац дужности управника Народне библиотеке Србије Дејан Ристић рекао је цена сувенира износи између 60 и 800 динара, у зависности од врсте и његовог квалитета и тиража.

"Трудимо се да средства која обезбедимо кроз продају сувенира уложимо даље у израду нових, односно за потребе НБС"навео је Ристић.

Без обзира да ли установе културе имају продавницу сувенира или не, већина се слаже да би им више помогло дугорочно спонзорство за основне делатности сличне онима које у време такмичења имају наше спортске екипе.

број коментара 0 пошаљи коментар