Времеплов (4. јул 2012)

На данашњи дан 1900. године рођен легендарни амерички певач и џез трубач Луис Армстронг. Политбиро ЦК СКЈ 4. јула 1941. године донео одлуку о дизању устанка у Другом светском рату.

Легендарни амерички певач и џез трубач Луис Даниел Армстронг рођен је у Њу Орлеансу 4. јула 1900. године. "Сачмо" или "Папс", како је касније назван, почео је да се бави музиком свирајући трубу на паробродима, у баровима, а затим у ансамблу Кида Орија. На позив Џоа Кинга Оливера стигао је 1922. године из родног Њу Орлеанса у Чикаго. Био је то почетак златне ере џеза. Историчари џеза наводе да је у Чикагу просто "одувао" своје колеге, али и публику која је долазила да га чује. Године 1925. прешао је у Њујорк, у оркестар Флечера Хендерсона, а затим следи улазак у студио. Снима плоче са оркестром Хендерсона, Кларенса Вилијемса, са певачицама Беси Смит и Ма Рејни... Сачмо постаје светски познати музичар. Од креолског џеза и диксиленда који су се свирали на америчком југу, Армстронг је створио аутентични музички израз који и данас важи за један од најзначајнијих доприноса америчке културе светској музичкој ризници. Певао је и свирао са Бингом Крозбијем, Френком Синатром, Елом Фицџералд,  Дјуком Елингтоном, Леонардом Бернштајном... Године 1944. изабран је за најбољег џез - музичара на свету и тада је приредио први џез концерт у Метрополитену. Армстронг је наступао и у Београду. Априла 1959. године одржао је два величанствена концерта у Дому синдиката, које је директно преносила Радио-телевизија Београд.

На данашњи дан 1941. године Политбиро Централног комитета Комунистичке партије Југославије донео одлуку о дизању устанка против окупатора у Другом светском рату. Датум је 26. априла 1956. године проглашен за државни празник Дан борца, који се прослављао у читавој земљи. Обележавао се до 2001. године, када је укинут одлуком Владе Србије.

1776. - У Филаделфији објављена Декларација независности Сједињених Америчких Држава

1804. - Рођен Натанијел Хоторн, амерички књижевник (Салем, 04. 07. 1804 - Плимут, 19. 05. 1864)

1807. - Рођен Ђузепе Гарибалди, италијански револуционар, вођа ослободилачког  покрета за уједињење Италије (Ница, 04. 07. 1807 - Капрера, 02. 06. 1882)

1826. - Умро Томас Џеферсон, амерички правник, политичар и државник, председник САД (Шедвел, 13. 04. 1743 - Монтичело, 04. 07. 1826)

1831. - Умро Џејмс Монро, амерички политичар и  државник, председник САД (Монро Крик, 28. 04. 1758 - Њујорк, 04. 07. 1831)

1845. - Уведен јавни градски саобраћај у Новом Саду

1848. - Умро Франсоа Рене де Шатобријан, француски књижевник и дипломата (Сен - Мало, 04. 09. 1768 - Париз, 04. 07. 1848)

1853. - Рођен Петар Бојовић, војвода Српске војске (Мишићево, 04. 07. 1853 - Београд, 20. 01. 1945)

1855. - Рођен Влахо Буковац, сликар (Цавтат, 04. 07. 1855 - Праг, 23. 04. 1922)

1887. - Рођен Коста Тодоровић, лекар, професор Медицинског факултета у Београду, председник Српског лекарског друштва, академик (Београд, 04. 07. 1887 - Београд, 19. 09. 1975)

1927. - Рођена Ђина Лолобриђида, италијанска филмска глумица (Субјак, 04. 07. 1927)

1934. - Умрла Марија Склодовска Кири, француски физичар и хемичар, академик, нобеловац (Варшава, 07. 11. 1867 - Савоја, 04. 07. 1934)

1940. - Рођен Филип Давид, књижевник, уредник РТС-а, професор Факултета драмских уметности у Београду (Крагујевац, 04. 07. 1940)

1972. - Северна и Јужна Кореја уговором се одрекле употребе силе у решавању спорова и сложиле да раде на поновном уједињењу Кореје мирним путем

1976. - Израелски командоси упали су на аеродром Ентебе у Уганди и ослободили 102 таоца из француског путничког авиона који су отели палестински терористи

1994. - Председник Француске Франсоа Митеран, као први страни државник, говорио у парламенту Јужне Африке оформљеном после укидања апартхејда

1995. - Умро Арсен Диклић, књижевник, филмски и ТВ сценариста (Старо Село, 14. 11. 1922 - Београд, 04. 07. 1995)

1997. - Умро Мигуел Најдорф, аргентински шахиста (Варшава, 15. 04. 1910 - Малага, 04. 07. 1997)

2002. - Умро Александар Каракушевић - Клас, карикатуриста, новинар и  сликар - графичар (Скопље, 17. 11. 1928 - Београд, 04. 07. 2002)

2004. - Умро Андријан Николајев, руски космонаут, херој Совјетског Савеза (Шоршели, 05. 09. 1929  - Чебоксара, 04. 07. 2004)

2011. - Умро Ото фон Хабсбург, најстарији син последњег аустроугарског цара (Покинг, 20. 11. 1912 - Покинг, 04. 07. 2011)

број коментара 0 пошаљи коментар