СПЦ одликовала Витезовића

Патријарх српски Иринеј уручио књижевнику Миловану Витезовићу Орден Светог деспота Стефана Лазаревића. Витезовић одликован за велики допринос српској култури и очување њене баштине.

Књижевнику Миловану Витезовићу патријарх српски Иринеј је, у име Светог архијерејског синода СПЦ, уручио новоустановљени Орден Светог деспота Стефана Лазаревића, на свечаности одржаној у Патријаршији.

Орден му је додељен на предлог Друштва Свети Сава, најстаријег друштва српског народа које је управо прославило 125 година од оснивања.

Актуелном универзитетском професору за предмет Филмски и телевизијски сценарио одликовање је додељено за велики допринос српској култури, очувању њене баштине кроз педесетак књига, у око 200 издања, сценарија за бројне телевизијске серије и драме о најугледнијим људима српске историје (Принц Растко - монах Сава, Вук Караџић, Хајдук Вељко, о вожду Карађорђу, о кнезу Милошу Обреновићу).

Захваљујући на указаној части, Витезовић је рекао да је СПЦ "сачувала Србе као народ кроз сва искушења векова и историје и када она одликује некога, онда је то изнад сваког признања обавеза над обавезама".

Говорећи у своје име и у име другог одликованог Миша Вујовића, Витезовић је истакао да овај орден има посебну вредност, јер носи име деспота Стефана који је у најтежим временима српске историје не само дорастао приликама, већ се уздизао изнад свега, што му је донело још за живота место у најпрестижнијем витешком реду Зеленог змаја.

"Моје, не баш тако ново презиме, чије порекло не знам, обавезује ме према прецима и потомцима, а ево и према ордену Светог деспота Стефана, кога примамо у његовом Београду", рекао је Витезовић.

"Мој и наш Вук у 'најславнијем часу свога живота дојакошњег', захваљујући у Јени на титули доктора филозофије, казао је прве стихове 'Почетка буне на дахије', па да и ја ову захвалу завршим стиховима, јер ми деспота Стефана поимамо као великог песника, што је и био" рекао је Витезовић.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(среда, 22. феб 2012, 23:16) - anonymous [нерегистровани]

Дојако смо чекали

да великом чувару културне баштине нашег рода стиснемо руку у знак захвалности ѕа све добре мисли овековечене у својим делима.
*Туђ ми је предео који није брдовит,у коме нема потока,у коме нема довољно оне модрине изѕ које живе тајне*