петак, 03. феб 2012, 19:28 -> 21:16
Фејсбук, непријатност по приватност
Компанија Фејсбук изашла је на берзу, а њена вредност процењена је на сто милијарди долара. Тај новац потиче од личних података и размишљања корисника, јер је то једина "роба" којом овај сајт "тргује". Европска унија уводи закон који ће друштвеним мрежама и сајтовима ограничити коришћење личних података њихових корисника.
Пре два дана компанија Фејсбук изашла је на берзу, а њена вредност званично је процењена на сто милијарди долара. Тај новац потиче од личних података и размишљања корисника, јер је то једина "роба" којом овај сајт "тргује".
Они који несавесно остављају превише интимних података на јавни увид, најчешће нису свесни опасности од њихове злоупотребе, па Европска унија уводи закон који ће друштвеним мрежама и сајтовима ограничити коришћење личних података њихових корисника.
Са 845 милиона корисника Фејсбук би био трећа најмногољуднија земља света, одмах после Кине и Индије. Србија има више од два милиона корисника те друштвене мреже, укључујући и готово цео политички врх и политичке странке.
Упркос томе, српска држава нема никакву контролу над информацијама које грађани остављају на својим налозима. Корисници, са друге стране, најчешће немају свест о размерама могуће злоупотребе података са мреже.
"Тај феномен не треба неозбиљно схватати, јер феномени који њега прате нису неозбиљни. То су количина времена које млади проводе на мрежама, а то је некада и по неколико сати, претње преко друштвених мрежа или виртуелни идентитет који је често јачи од оног у реалном свету", рекао је гостујући у емисији Око презвитер Оливер Суботић.
Европска унија спремила је обједињени закон за све земље чланице који ће омогућити грађанима да, уколико пожеле, обришу своје податке са те мреже, што до сада није било могуће.
"Кључна ствар је што је ту реч о једној америчкој приватној компанији коју ће покушати да 'регулише' власт Европске уније и то је новост", објашњава Милош Ђајић из Друштва Србије за односе са јавношћу.
Чињеница да Европска комисија почиње да се бави овим феноменом говори о његовој озбиљности и о томе какав је однос према заштити приватности.
"Казне за повреду приватности у свету се крећу до два милиона евра, а у Србији су трагикомичне", рекао је повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић.
Већина корисника у Србији Фејсбук доживљава само као разбибригу, а тако се односе и према својим приватним подацима које остављају на тој друштвеној мрежи и опасностима које вребају на Интернету.
Опасност по лични углед
"Највећа опасност је по лични углед. Као појединци себи можемо да нанесемо штету, јер подаци на Интернету остају довека. То је замка и за инстиуције, компаније или политичке странке, јер се увек може показати да су раније изјављивали нешто другачије од онога што говоре данас", упозорио је Ђајић.
Саговорници Ока сложили су се да интимне податке не треба делити ни са ким на "мрежи".
"Све што би била ваша интима у реалном свету, треба чувати и у виртуелном. Ако дете васпитавате да свој број телефона не даје никоме у реалности то не треба да се ради ни виртуелно", каже Оливер Суботић.
Међутим, виртуелна сфера је јако сугестивна. Када "уђете" у амбијент у коме сви деле своје податке, много је лакше да се прилагодите том друштву и поделите информације о себи. Проблем је што се приватност релативизује у модерном друштву, истиче Суботић.
Фејсбук је настао да би повезао кориснике Интернета, али је надрастао своју првобитну сврху. Корисници се данас преко својих профила "друже" и са људима које никада нису срели, а то може бити нарочито опасно.
"Зато када остављате своје податке морате да бирате, или да се одрекнете своје приватности или да будете свесни да неко ваше податке може да искористи", каже Ђајић.
Граница је породична интима, објаснио је Суботић, некултурно је стављати такве ствари јавности на увид.
Заштита приватности има и економску вредност, упозорио је Шабић, јер у свету је због злоупотребе података у индустрији и привреди исплаћено неколико милијарди долара одштете.
Ипак, истиче Шабић, веће су штете које нису мерљиве новцем. Универзалног правила нема, у реду је рећи да сте ожењени и имате деце, али не и ставити имена чланова породице или чиме се баве. Меру свако мора пронаћи за себе, али никако не би требало стављати кућни телефон или адресу.
Добра страна коришћења масовних мрежа јесте то што је у Србији последњих година ипак порасла свест о заштити приватности, па на Интернету има све мање примера лажног представљања.
