петак, 03. феб 2012, 07:31 -> 10:09
Карта за високо друштво?
Више од 95 одсто испитаних тинејџера прижељкује фирмирану гардеробу. Истраживања показују да су статусној потрошњи склонији ученици из скромнијих породица и они који живе у мањим срединама.
Куповина скупе одеће или упадљивих предмета како би се оставио жељени утисак на околину опстаје и онда када је криза видно истањила новчаник.
Истраживања студената и професора Факултета за правне и пословне студије у Новом Саду показују да такозваној статусној потрошњи не одолевају ни најмлађи. Више од 95 одсто испитаних тинејџера прижељкује фирмирану гардеробу.
Добре оцене, духовитост или гест искреног пријатељства некад нису довољни да би се био главни у друштву. Често су, признају тинејџери, неопходни и препознатљиви статусни симболи.
"Ако немају нешто тако, онда постану предмет оговарања. Углавном га гледају као да је другачији, испод ока. Некад се друже једни са другима само деца која себи могу да приуште најбоље ствари", кажу деца.
Истраживања која су обухватила децу из целе Србије показују да су статусној потрошњи склонији ученици из скромнијих породица и они који живе у мањим срединама.
"Позитиван став према упадљивој потрошњи имају нарочито она деца која су несигурна која осећају неку социјалну нелагодност, деца која се нису до краја потврдила у својој социјалној групи", каже Вељко Ђурић са Факултета за правне и пословне студије у Новом Саду.
Вршњачки притисак преноси се и на родитеље. Многи од њих спремни су да се одрекну много чега да би детету испунили жељу. Ту је и грижа савести као лош савезник, па у трци за динаром више, родитељи немају ни времена ни стрпљења и иду линијом мањег отпора.
"Кажу: 'Хајде, некако ћемо да се скупимо', као некад када су се скупили за свадбу, сада се скупљају за патике, за нову одећу и фирмирану гардеробу, а с друге стране је тежи пут који је бољи - да се та ситуација искористи за један разговор унутар породице", рекао је Александар Бауцал са Филозофског факултета у Београду.
Указивање на праве вредности и објашњење зашто је одређена одлука исправна, стручњаци кажу, оснажиће и дете и родитеља.
"Треба да дајемо деци праву слику о себи и да јачамо њихово самопоштовање и њихову сигурност, да примећујемо које су њихове добре особине, шта они умеју и да тако јачамо њихову сигурност. Онда ће они имати и мању потребу за неконтролисаном куповином", истиче психолог Весна Јањевић Поповић.
Тако ће бити избегнута замка да се купује дететова наклоност и, што је много важније, дете схватити да родитељ није лош зато што му не купује све оно што пожели или што други имају.
