Повратак Србије у ЦЕРН

Србија постала придружени члан Европске организације за нуклеарна истраживања (ЦЕРН). Споразум потписали председник Тадић и директор ЦЕРН-а Ролф Дитер Хојер. Прикључење ЦЕРН-у убрзава процес истраживања и даје шансу људима у пуној стваралачкој снази, али и младима да ту снагу достигну, рекао Тадић.

Генерални директор Европске организације за нуклеарна истраживања (ЦЕРН) Ролф-Дитер Хојер и председник Борис Тадић потписали су у Женеви споразум којим је Србија постала придружени члан те организације.

Председник Србије је рекао да прикључење Србије ЦЕРН-у убрзава процес истраживања и пружа могућност за економски развој.

"Поносан сам што смо донели одлуку да се прикључимо овом пројекту. Прикључење Србије ЦЕРН-у убрзава процес истраживања и даје шансу људима у пуној стваралачкој снази, али и младима да ту снагу достигну", рекао је Тадић агенцији Танјуг.

Подсетивши да је Србија имала значајан застој у развоју науке од 20 година, Тадић је нагласио да је прикључење једном оваквом пројекту, "можда највећем у људској историји, који је посвећен откривању универзума", веома важно за српске научнике, универзитете и институте.

"Овде су и неки наши млади научници који раде своје докторате, истраживачке радове и они сазревају кроз ЦЕРН", додао је Тадић.

Према његовим речима, ниједна земља не може да се развија без базичних научних истраживања, поготово оних која су примењива у индустрији.

"Не постоји ниједна земља која је постигла значајан или довољно брз економски развој, а да та компонента знања није била важна у њеној производњи - научној, индустријској, пољопривредној, па чак и политичкој", истакао је Тадић.

Пре потписивања споразума, Хојер је одржао презентацију, упознавши Тадића са главним правцима рада Центра.  Тадић је обишао велики хадронски сударач у којем се спроводе експерименти CMS и АTLAS.

У делегацији је и министар образовања Жарко Обрадовић, а на позив Хојера у посети Женеви је и бивши потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић, који је био шеф делегације која је преговарала о придруженом чланству Србије.

У оквиру посете, Тадић ће у Женеви имати и више сусрета са високим званичницима других међународних организација.

Тадић је разговарао са генералним директором Канцеларије УН у Женеви и генералним секретаром Конференције о разоружању Касимом Токајевим.

Српски председник је такође имао одвојени састанак са извршним секретаром Економске комисије УН за Европу Јаном Кубишем, а на крају посете Женеви разговарао је са генералним секретаром Светске трговинске организације Паскалом Ламијем. 

Српски научници у ЦЕРН-у

Милош Ђорђевић из Института Винча један је од младих српских научника који у ЦЕРН-у ради у оквиру експеримента ЦМС.

"Оно што ЦЕРН пружа научницима јесте велико задовољство јер учествујемо у овако комплексном, и технички најсавременијем пројекту данашњице", рекао је Ђорђевић.

ЦМС и Атлас су два од укупно шест експеримената који се изводе на великом хадронском сударачу.

"Поред тога, постоји и веома реална могућност да се српске фирме укључе у израду и пројектовање различитих компоненти детектора и акцелератора, да се ти делови производе у Србији а постављају у ЦЕРН-у", истиче Ђорђевић.

Више од 3.600 научника инжењера и специјалиста из 40 земаља учествује у раду на ЦМС-у. Тај детектор представља најкомплекснији инструмент икада конструисан.

Детектори ЦМС и АТЛАС су дизајнирани тако да при судару два снопа протона високих интезитета и на највишим енергијама до сада омогуће идентификацију и прецизно мерење енергије, порекла и позиције познатих честица - миона, електрона и фотона, као и евентуално нових честица.

Српска истраживачка група - Институт Винча и Физички факултет - активно ради на експерименту ЦМС од 1977. године.

Како је Ђорђевић рекао Танјугу, група окупљена око ЦМС усредсређена је на три врсте задатака - анализу података који се сакупљају на хадронском сударачу, хардверске задатке - односно примену различитих хардверских подсистема као што је контролни систем детектора ЦМС, који је у потпуности, и хардверски и софтверски, пројектован у Београду и уграђен у ЦЕРН-у.

Експеримент АТЛАС је један од четири велика детектора честица на хадронском сударачу. По својим димензијама представља највећи детектор честица у физици који је до сада изграђен.

Институт за физику из Београда уечствује у раду АТЛАС-а од 2003. године. Институт и корпорација "Лола" из Железника реализовали су два диска за овај експеримент. Они су произведени у Београду и транспортовани у Женеву.

АТЛАС окупља око 3.000 истраживача и инжењера из 174 лабораторије и 38 земаља. У фокусу научног програма АТЛАС јесте и трагање за Хигсовим бозоном који можи да пружи одговоре на отворена питања у физици елеменатрних честица и космологији.

Одлука да се Србија прими у придружено чланство ЦЕРН-а донета је 16. децембра прошле године, а то чланство ће бити, према оцени првог човека ЦЕРН-а, значајно и за Србију и за Центар.

Србија је 1954. године, као једна од република тадашње ФНРЈ, била оснивач ЦЕРН-а. Године 1961, повукла се из чланства, као део СФРЈ, а вратила се у Центар 2001. године кроз Споразум о сарадњи. Одлука о чланству Србије у ЦЕРН-у биће донета у року од пет година.

број коментара 12 пошаљи коментар
(уторак, 10. јан 2012, 21:04)
Marko [нерегистровани]

Grand+parada=patologija

@Joe anonymus:

I ti bi znao šta je tamna materija, šta je teorija multiverzuma, i šta znači misaoni eksperiment o Šredingerovoj mački, samo da te interesuje.

Čak i laički, odgovore bi našao npr. na Wikipediji, gde eto postoje te teme i na srpskom, i na ćirilici, da ti bude maksimalno olakšano.

Sve to je "svetu" odavno objašnjeno od strane zvanične nauke, ali pošto se lakše uči kada se prati na času fizike, umesto da se beži sa časa zbog "Farme", "Velikog brata" ili "Grand parade", moraćeš malo da ponoviš gradivo... tokom reklamnog bloka.

(уторак, 10. јан 2012, 20:43)
Joe_anonymous [нерегистровани]

para + psihologija

Da li ti mozda znas sta je tamna materija, paralelni univerzum ili Sredingerova macka, paradoks sa duplim prorezom u kvantnoj itd. Ako znas objasni svetu da se ne muce naucnici. Ja eto ne znam sta je tamna materija i gde nedostaje 96% mase galaksije, po zvanicnim teorijama.

(уторак, 10. јан 2012, 19:38)
Marko [нерегистровани]

Svašta...

@Joe_anonymous:

Samo zato što ne znaš šta je tamna materija, multiverzum ili Higsov bozon, ne znači da je to tematika za "treće oko".

Nastavi da gledaš "Grand paradu", i uživaj u svetu bez nauke...

(уторак, 10. јан 2012, 16:57)
Joe_anonymous [нерегистровани]

svaka cast

Setili se i nas. Treba jos od nekoga uzeti pare za eksperimente koji decenijama ne donose nista novo. Nauka pa i fizika je presla u oblast koje pokriva "trece oko", kada ne moze ili nece da otkriva prave stvari. Pogledajte samo teme moderne fizike: crna materija, paralelni svetovi, 11 dimenzija itd.Toliko sada, ko je shvatio razumece...

(уторак, 10. јан 2012, 13:59)
anonymous [нерегистровани]

@Dostojevski je bio budala

ne morate verovati meni, postoji statistika za protekli vek, period od 60-ih do 90-ih pa sami proverite. Ni u kojoj varijanti nisam omalovažavao, niti ću, značaj društvenih nauka, već sam istakao činjenicu o raspodeli zanimanja za određene vrste fakulteta.

(уторак, 10. јан 2012, 13:41)
ресничанин [нерегистровани]

коначно

се сетили да се прикључе после дуго времена. поздрављам овај потез!!

(уторак, 10. јан 2012, 13:38)
anonymous [нерегистровани]

@ А јел може...

Mоже.

(уторак, 10. јан 2012, 11:32)
Ненад Петровић [нерегистровани]

А јел може...

... та антиматерија да се сипа у трактор или
да се маже на хлеб?

(уторак, 10. јан 2012, 11:06)
dragan cvetkovic [нерегистровани]

odlicno

Znanje je moc! Kod nas ima prilicno dobrih naucnika kojima ce ovo biti idealna sansa da najnovija dostignuca na polju tehnike i nauke primenjuju i kod nas.Nikada nismo ni trebali da izadjemo odatle!

(уторак, 10. јан 2012, 11:03)
Poklen Zamjatin [нерегистровани]

Dostojevski je bio budala

Drustvene fakultete upisivali oni koji nisu mogli da upisu prirodne nauke??? Povrsnog li razmisljanja! Tako ne moze da govori neko ko zna koliko su vazne nauke poput knjizevnosti, istorije, psihologije itd, a precesto se cuje u javnosti misljenje o beskorisnosti drustvenih fakulteta (setimo se samo skorasnjih izjava rektora Univerziteta o blokadi Filoloskog fakulteta). I jos nesto - koliko je kadar sa prirodnih nauka vazan za ekonomski razvoj zemlje, toliko su kulturno obrazovani ljudi  vazni za ocuvanje nacionalnog zdravlja. Verovatno mislite da svi treba da postanemo pcele radilice, tj. robovi ekonomije i privrede, a da knjige treba spaliti kad ih ionako niko ne cita.