Савет Европе о Балкану

Парламентарна скупштина Савета Европе усвојила је Резолуцију о политичкој ситуацији на Балкану, у којој је позвала све земље региона да теже помирењу. Шеф српске делегације Драгољуб Мићуновић предложио да се под покровитељством УН сазове конференција о решавању статуса Косова и Метохије. 

Кључни чиниоци те конференције би били Србија, власти у Приштини, Европска унија и Еулекс, наводи Мићуновић.

Мићуновић је рекао да би на таквој конференцији о решавању статусних питања Косова требало потом тражити и практична решења да би се изашло из сталне кризе.

Ту би морале да буду заступљене и чланице ЕУ које нису, исто као и оне које јесу, признале једнострано проглашену независност Косова, Кфор и Еулекс, а главни ауторитет би био Савет безбедности УН.

Уз статусна решења за Косово и север Косова тако би се онда дошло и до решења за локалне аутономије и друга питања.

Тиме се дошло до једног плана иза кога би била међународна заједница, уместо садашњих сталних криза и "свршених чинова", објаснио је Мићуновић, рекавши да би подстицај требало да дође из ЕУ.

У резолуцији скупштине Савета Европе о стању на Западном Балкану, позвају се све земље региона да теже помирењу и да развијају дијалог.

Хитна истрага о инцидентима

Резолуција позива становнике севера Косова на уздржаност и сарадњу са Кфором и Еулексом и тражи хитну и објективну истрагу инцидента на административном прелазу Јариње.

У резолуцији, чији је предлог сачинио председник Политичког одбора Парламентарке скупштине Бјерн вон Сидов, Београд и Приштина се позивају да наставе дијалог и пронађу мирно решење за север Косова како не би остао "црна рупа" на Западном Балкану и изван контроле обе стране.

Хитна расправу о политичкој ситуацији на Балкану одржана је на основу извештаја Вон Сидова о развоју ситуације на северу Косова и у БиХ, као и о недавним догађајима у Албанији, где је приведена крају дуготрајна политичка криза.

У резолуцији је оцењено да насилни сукоби на северу Косова блокирају напредак у дијалогу Приштине и Београда, уз посредовање ЕУ.

Кад је реч о БиХ, указује се на све негативне последице тога што није формиран Савет министара и изражава жаљење што нису спроведене неопходне реформе за припрему БиХ за прикључење ЕУ.

Политички лидери се позивају да без одлагања нађу решење за политички ћорсокак чиме се отвара перспектива европске интеграције земље и унапреди регионална сарадња.