Београд чека одговор Брисела

Шеф преговарачког тима Борислав Стефановић каже да Београд чека одговор Брисела на поднету иницијативу за решавање проблема на прелазима Јариње и Брњак.

Гостујући у Дневнику РТС-а Борислав Стефановић је рекао да план није у потпуности разрађен и да је то суштински позив да процес преговора о прелазима што пре почне.

"На тај начин тражимо да се тамо успостави режим који ће одговарати Бан Кимуновом плану од шест тачака и Резолуцији 1244, тј. да нема такозваних косовских цариника и полиције и спремни смо о томе да разговарамо", рекао је Стефановић.

Шеф београдског тима за преговоре са Приштином рекао је да за сада нема одговора из Брисела и да треба времена да се сагледају сви аспекти једног будућег договора, пошто је то једини начин да се изађе из кризе.

Раније данас, Стефановић је рекао да се одговор очекује што пре, можда и пре следеће рунде преговора, која је заказана за 28. септембар, док агенција Танјуг, позивајући се на дипломатске изворе у Бриселу, јавља да ће иницијатива Београда бити разматрана током следеће недеље.

"Предлог Београда ни у једном елементу не садржи присуство косовских цариника и полиције", рекао је Стефановић и подсетио да никада није било косовских царинка на Јарињу и Брњаку, нити је косовска царина тамо функционисала.

"Посвећени смо дијалогу, јер је то једини начин да решимо проблеме, једини начин да се договоримо", истакао је Стефановић и додао да се сада чека позитиван одговор из Брисела на "нашу иницијативу и могућност да најзад решимо питање Јариња и Брњака на обострано прихватљив начин".

Стефановић је нагласио да на том састанку 28. септембра у Бриселу тема морају бити прелази на северу Косова, а не раније планирана питања електричне енергије и "Телекома", иако су и оне важне. У супротном, ако план остане како је раније договорено, Стефановић сматра да је реално да се наредна рунда дијалога не одржи.

На другој страни, шефица преговарачког тима Приштине Едита Тахири каже да ће следеће теме у дијалогу са Београдом бити телекомуникације и енергетика.

Тахири је у изјави агенцији ФоНет рекла да ће тема бити и регионална сарадња, посебно уклањање препрека које Београд поставља учешћу Приштине у регионалним иницијативама и организацијама.

Према речима Тахири, договор о царинском печату, политички, представља међусобно признање две државе у области слободне трговине и почетак нормализације суседских односа.

Еулекс: У складу са мандатом

Портпаролка високе представнице ЕУ за спољну политику Кетрин Ештон Маја Коцијанчич изјавила је да Еулекс на два прелаза на северу Косова делује у складу са својим мандатом.

Коцијанчич је рекла да није сагласна са тврдњама званичника у Београду да се договор о царинским печатима није односио на решавање питања прелаза Брњака и Јариња, истакавши да је Косово од 2000. године јединствено царинско подручје.

Истовремено, обавештени извори у Европској унији, тврде да је Еулекс упућивањем својих цариника на прелазе начинио "за све прихватљив компромис, јер је власт у Приштини покушала да добије далеко више и постави на царинско-граничне прелазе само своје царинике и полицајце", јавља агенција Бета.

Поред тога, европски дипломатски извори агенције Бета признају да приликом договора Београда и Приштине о царинском печату није било речи о томе како ће се он и применити, односно који цариници ће тамо бити надлежни извршни органи.

Функционери укључени у деловање мисије ЕУ на Косову желели су да нагласе да је присуство цариника и полицајаца Приштине само "симболично", исто као што је то и досад био постојећи режим на прелазу Мердаре и на другим царинским тачкама.

Они наводе да је сад једна страна већ применила оно што суштински најважније произилази из договора о царинским печатима, а то је да се укине обострана забрана трговине, како то и налажу одредбе регионалне зоне слободне трговине ЦЕФТА.

"Наравно да сад треба да видимо како ће свака страна, а то значи и Београд применити договор о царинском печату, па би следећа рунда дијалога с Приштином, то требало да до краја разјасни", навели су извори у Бриселу.

Јеремић: Нелегитимна и нелегална акција

Министар спољних послова Србије Вук Јеремић каже да је значајан број земаља Европске уније јасно поручио да не стоје иза акције коју спроводе приштинске власти.

"ЕУ није политички одлучивала о спровођењу те акције", навео је шеф српске дипломатије и додао да су, штавише, неке чланице Уније тек накнадно чуле за спровођење ове акције.

"Те земље су поставиле питање због чега се ово дешава када је то на јасан начин излазак из статусне неутралности и озбиљно подривање дијалога Београда и Приштине", рекао је шеф српске дипломатије.

Акција Еулекса и Кфора није добила адекватан мандат међународне заједнице и међународних организација које су их на Косово упутиле, па је, истиче Јеремић, та акција "нелегална и и нелегитимна".

Јеремић је рекао да су иза бирократске форме, под којом је спроведена ова акција, "сакривени интереси неколико изузетно моћних земаља с којима ћемо морати да наставимо да се односимо користећи сву дипломатску мудрост и знање".

Министар полиције Ивица Дачић тврди да је Србија спремна за наставак дијалога са Приштином.

"Питање ко ће бити на прелазима и где ће ићи средства која се на њима убирају није било предмет дијалога. Ми смо се, сходно томе, обратили ЕУ са намером да се та питања расправљају одмах, можда већ на првој наредној седници дијалога", рекао је Дачић.

Међитим, уколико ситуација на Јарињу и Брњаку буде потрајала, према Дачићевим речима, то ће сигурно изазвати реакцију Београда у виду реципрочних мера према прелазима које Албанци највише користе.

Поред тога, Србија има план реаговања у случају погоршања ситуације на Косову и Метохији и  тај план не подразумева војску и полицију, рекао је Дачић.

"Он подразумева реаговање свих других државних органа како би се спречиле све последице. Мислим на област економије, трговине, просвете, здравства", објаснио је Дачић.