Посланици ускоро о реституцији

После једномесечне јавне расправе, Влада Србије је, на телефонској седници, утврдила предлоге закона о реституцији и јавној својини и Измене закона о враћању имовине црквама и верским заједницама.

Циљ је да се исправи историјска неправда и установи шта је чије у земљи. Очекује се да ће пред посланицима Скупштине ти документи бити 22. септембра, а у октобру и у примени.

Потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић рекао је да ће обим реституције премашити обим приватизације, јер ће, према проценама, више од четири милијарде евра имовине и новца бити враћено из државног у приватно власништво.

Према утврђеном Предлогу закона о враћању имовине и обештећењу, највећи део реституције биће обављен натуралним враћањем одузетог власништва, а финансијско обештећење ће бити спроведено обвезницима у року од 15 година.

Гостујући у Дневнику РТС-а, Ђелић је објаснио да ће све што буде могло да се врати у натури бити и враћено у натури, као на пример зграде, земљиште, пољопривредно земљиште, неизграђено грађевинско земљиште.

Једини изузеци, према његовим речима, биће тамо где већ постоји један легалан приватни власник или је та имовина апсолутно нужна држави да функционише.

"За све остало ће бити обезбеђено обештећење тако што ће се прво утврдити тржишна вредност онога што треба да се врати и исплатити аконтација од 10 одсто вредности одмах, чим се одлучи о том питању и у максималном износу од 10.000 евра", рекао је Ђелић.

"Потом, почевши од 2015. године издаваће се обвезнице на 15 година за све грађане, а на пет  година за оне старије од 70 година", објаснио је Ђелић.

Предложено је да максимално обештећење по власнику буде 500.000 евра.

Ђелић је рекао да је Србија истовремено близу успостављања децентрализације и ефикасног система јавне својине, у којем ће локални лидери моћи да располажу новцем без сталне интервенције републичких власти.

"Ти законски предлози ојачаће владавину права, убрзати прилив страних инвестиција и повећати предузетнички потенцијал земље", оценио је Ђелић.

"Први пут ћемо моћи да одговоримо на питање шта коме у Србији припада", рекао је Ђелић, додавши да се тиме испуњава последњи, кључни део, реформског програма да Србија добије статус кандидата за улазак у Европску унију.