Две деценије 9. марта

Поводом двадесет година од првих великих демонстрација које су задале ударац режиму Слободана Милошевића, председник СПО-а Вук Драшковић позвао је грађане окупљене на Тргу републике да, као и пре 20 година када су тресли дрво неслободе, и данас таласају, како би се спречиле малверзације и откриле све криминалне радње данашње Србије.

Драшковић је окупљене подсетио на речи писца Борислава Михајловића Михиза, који је од њих са балкона Народног позоришта тражио да "тресу дрво неслободе" и додао да је данас потребно трести дрво слободе.

"Када се то деси, видећете како ће то дрво брзо родити здраве плодове", рекао је Драшковић, пред око 2.500 окупљених присталица.

Драшковић је подсетио да је СПО, пре 20 година, на истом месту кренуо у рушење ТВ Бастиље и освајање слободе за Србију.

"Овде смо, са нашом великом надом и великим срцима, голоруки разбили и растерали апарат силе режима Слободана Милошевића. Овде смо срушили Бастиљу, овде смо ослободили све остале тамнице истине, отерали министра полиције, а њихов пораз 9. марта нису могли да зауставе ни генерали комунистичке војске, ни њихови тенкови", подсетио се Драшковић.

Према његовим речима, Видовдански сабор, јунске демонстрације, тромесечне демонстрације и 5. октобар 2000. године, сазивао је и водио 9. март 1991. године.

Драшковић је упозорио да, после 11 година од дана када се верује да је освојена слобода, жрвањ демократске транзиције није тако сурово и бездушно прегазио никога, као што је то учинио јунацима 9. марта.

"Таквог дана није било у историји Београда и никада више неће бити. Будите поносни сви ви који сте овде, који нису сада овде, а били су тог 9. марта. За тај дан је вредело живети", поручио је Драшковић.

Око 2.000 присталица који су се окупили на Тргу републике узвикивало је: "Вуче, Вуче", "Сви, сви", "Хоћемо краља", "Доле влада".

"Митинг против петокраке"

На данашњи дан 1991. године, на Тргу Републике,, у организацији Српског покрета обнове,  одржане су прве масовне демонстарције против режима Слободана Милошевића, под слоганом "Митинг против петокраке".

На забрањени митинг на Трг републике стигло је око 100.000 људи, иако је полиција блокирала прилазе Београду. Била је то побуна против режима и уређивачке полтике државне телевизије која је тада први пут названа ТВ Бастиљом.

Главни захтеви демонстраната били су смена генералног директора и четири уредника Радио-телевизије Београд, због тешких оптужби и увредљивих коментара на рачун Српског покрета обнове и других опозиционих странака.

Око поднева, полиција је кренула у разбијање демонстрација.

Лидери опозиције се склањују у зграду Народног позоришта, чија им је врата отворила тадашња управница Вида Огњеновић. Са терасе, окупљенима су се обратили: Вук Драшковић, Зоран Ђинђић, Жарко Јокановић, Милан Парошки, Војислав Коштуница, Леон Коен, Милан Комненић и писац Борислав Михајловић Михиз.

Док су се говорници обраћали окупљеним грађанима, полиција је напала демонстранте и покушала да их растера огромним количинама сузавца, воденим топовима, гуменим мецима, употребом противдемонстрантских борних кола и коњице.

На пребијање демонстраната, Вук Драшковић је са балкона одговорио позивом на јуриш. Демонстранти су пружили жесток отпор, што се претворило у вишечасовне сукобе са полицијом. 

У сукобима је повређено више од 200 људи. У Масариковој улици, бежећи од демонстарната, погинуо је полицајац Недељко Косовић. Нешто касније, полиција употребљава ватрено оружје и убија седамнаестогодишњег Бранивоја Милиновића.

У поподневним часовима, власт је извела тенкове на београдске улице. Ухапшен је лидер СПО-а Вук Драшковић и забрањен рад Телевизије Студио Б и Радија Б92.

Слободан Милошевић је демонстранте назвао снагама хаоса и безумља. Био је то почетак уличних протеста опозиције у Србији, на које је власт одговорила силом.

Одговор на државну репресију стигао је следећег дана из Студентског града, када су ка Теразијској чесми кренули студенти. Почела је српска Плишана револуција.

После неколико дана протеста, усвојени су захтеви студената, из затвора је пуштен Вук Драшковић, министар полиције Радмило Богдановић поднео је оставку, смењено је руководство РТВ Београд, а Студио Б и Радио Б92 су наставили да раде.