Нереални захтеви просветара

Председник Владе Србије Мирко Цветковић оценио је нереалним захтеве просветара за повећање њихових зарада за 24 одсто у односу на претходну годину и упозорио да би то водило у инфлацију од 300 одсто, курс од 300 динара за евро и макроекономски упропастило државу, у чему он не жели да учестувује.

Он је, у разговору са главним уредницима београдских медија, констатовао да се најутицајнији синдикат просветара није придружио овим захтевима, што је оценио разумним, али није искључио могућност да у позадини захтева осталих синдиката има политичке позадине.

Цветковић је најавио да ће се о свему томе јавно огласити после повратка из Брисела, где ће 31. јануара предати одговоре на Упитник Европске комисије.

Будући да закон не дозвољава потпуну обуставу наставе, већ само скраћивање часова, Цветковић је рекао да 5. фебруара неће бити исплаћене плате оним просветарима у штрајку, за време које нису радили.

Овакав став према захтевима просветара имају сви министри у Влади, рекао је Цветковић и додао да је о свему информисао и председника Србије Бориса Тадића.

Ако би ти захтеви били прихваћени, објаснио је Цветковић, практично би био "поједен" сав новац од продаје Телекома, уместо да буде уложен у развој.

Цветковић је, истовремено, указао на опасност да се за просветарима поведу и припадници полиције и запослени у култури, што би изазвало ланчану реакцију и урушило макроекономску стабилност.

Економисти: Рушење стабилности

Економски аналитичари оцењују да би испуњењење захтева синдиката просвете довело до урушавања јавних финансија и поништило досадашње резултате у смањењу јавне потрошње и економског опоравка земље.

Чланови Економског савета премијера Јуриј Бајец и Милојко Арсић оценили су да би евентуално повећање плата од 24 одсто, нарушило економску стабилност земље.

Економиста Горан Николић сматра да би повећање плата просветарима довело и до проблема у спровођењу монетарне политике, јер би се појавила већа количина новца у оптицају и инфлаторни притисци.

"Мислим да не би било добро ићи на повећање било какво повећање фискалних издатака. То би био потез који би довео до макроекономских проблема. Ту се подразумева један инфлаторни удар који би био последица тога. Дакле, кључно је да би повећање фискалних издатака, имали већу количину новца у оптицају и већи притисак на цене", објаснио је Николић.

Кад је реч о радно-правним аспектима проблема, адвокат Сава Анђелковић каже да Закон о раду регулише право запослених на штрајк, али је суштина да штрајк не сме да угрози бит обављања делатности у којој раде они који штрајкују.

Он је рекао да у случају потпуне обуставе наставе, они који су у штрајку према важећем законодавству немају право на пуна примања.