Задаци Србије у оквиру Дунавске стратегије

Потпредседник Владе Србије задужен за европске интеграције Божидар Ђелић изјавио је у Бриселу да ће Србија у оквиру Дунавске стратегије имати задатак да координира три од једанаест домена - транспорта, економије знања и безбедности и борбе против организованог криминала.

"Овим Србија постаје држава која није чланица Европске уније, а која је добила на координирање највећи део Дунавске стратегије и овим се препознају напори које је Србија уложила у ову стратегију, али и важности коју има у оквиру ове велике европске макро регионалне сарадње", рекао је Ђелић новинарима након састанка о Дунавској стратегији у Европској комисији.

Ђелић је прецизирао да ће Србија ова три домена координирати у сарадњи са својим партнерима, у домену транспорта са Словенијом, у домену безбедности с Немачком и у домену економије знања са Словачком.

Упитан када се може очекивати почетак спровођења у Србији пројеката из Дунавске стратегије, Ђелић је рекао да је Србија, када је реч о пројектима средње величине, већ одрадила свој посао и резервисала 18,5 милиона евра из претприступних фондова ЕУ за ову годину.

"Већ смо најавили 6,5 милиона евра за тврђаву у Голупцу, 4,6 милиона евра за локалну инфраструктуру око Сребрног језера, а биће новца и за друге пројекте", рекао је потпредседник Владе.

Ђелић је истакао да ће, када су већи пројекти у питању, Србија радити са својим европским партнерима прво у изради пројектне документације, која изискује неколико милиона евра.

"Са новом финансијском перспективом ЕУ од 2014. године, почеће и велики пројекти попут чишћења канала Дунав-Тиса-Дунав, прераде отпадних вода у Београду, и изградња интермодалног пункта у околини Београда који ће повезати Дунав са Коридором 10", рекао је Ђелић.

Ђелић је навео да Србија има конкуренцију у борби за изградњу тог интермодалног центра, али да ће морати да се докаже и избори за то да он буде изграђен управо на њеној територији.