Хрватски одговор на контратужбу Србије

Представници хрватског правног тима предали су Међународном суду правде у Хагу писани одговор на противтужбу коју је Србија поднела након што је Хрватска оптужила за наводну агресију и геноцид у протеклом рату, рекао је председник Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац.

Хрватски одговор предат је у потпуној медијској тишини 20. децембра, последњег дана рока који је одредио суд Уједињених нација, рекао је Штрбац агенцији Танјуг, који је и експерт српског правног тима.

Он је објаснио да садржина овог хрватског поднеска остаје непозната јавности до почетка усмене расправе пред Судом.

Према речима Штрпца, представници српског правног тима преузели су у МСП обиман материјал хрватске стране од пет књига којим се у једном делу оспоравају наводи из противтужбе Србије, док у већем делу Хрватска настоји да оснажи аргументацију из своје тужбе.

Србија сада треба да МСП, до 4. новембра 2011. године, достави писани одговор на најновији поднесак Хрватске, док се расправа о садржини тужби очекује почетком 2013.

Хрватска је 2. јула 1999, непосредно после НАТО бомбардовања СР Југославије, поднела тужбу МСП којом тражи да суд утврди да је Србија, као наследница СРЈ, одговорна за агресију и геноцид и плати штету у износу који утврди Суд, казни све починиоце злочина, пружи све информације о несталима и врати однета културна добра.

Ове захтеве заснива на тврдњама да су војне, полицијске и паравојне снаге под контролом СРЈ починиле "етничко чишћење" као "облик геноцида", нападајући и протерујући хрватске грађане с подручја Книна, источне и западне Славоније и Далмације.

У међувремену МСП је новембра 2008. одбацио аргументацију Србије да није надлежан за овај спор пошто бивша СРЈ, односно Србија у време када је Хрватска поднела тужбу, није била чланица УН.

Контратужба Србије 

Србија 4. јануара 2009. поднела противтужбу у којој Хрватску терети за геноцидне акције и етничко чишћење преко 400.000 Срба.

Србија тражи да Суд прогласи Хрватску кривом за кршење Конвенције о геноциду зато што је у току и после операције "Олуја" 1995. намеравала да уништи српску националну и етничку групу на подручју Крајине, односно секторима север и Југ под заштитом мировних снага УН.

Ова намера је спровођена, како се каже, убијањем припадника српске заједнице, наношењем озбиљних телесних и менталних повреда њеним члановима и намерним подвргавањем животним условима, који је требало да допринесу њиховом делимичном физичком уништењу.

У тужби се тражи да Хрватска предузме кораке како би се одговорни казнили и да Србима из Крајине у потпуности надокнади сву претрпљену штету и губитке настале као последица геноцида, затим да установи правне и обезбеди животне услове за безбедан повратак Срба у њихове домове.

Тужба против Хрватске садржи и опширан додатак о злочинима који су над Србима починиле усташе, хрватски фашисти у Независној држави Хрватској (НДХ) за време Другог светског рата.

Србија је у неколико наврата током последње две године исказала спремност на узајамно повлачење тужби и вансудско поравнање спора, али није наишла на позитиван одговор хрватске стране.

Председници Србије и Хрватске Борис Тадић и Иво Јосиповић су приликом разговора у Бачком Моноштору, половином априла 2010. године изразили спремност да и лично допринесу повлачењу узајамних тужби, уз ограду да је то превасходно задатак влада две земље.