Буџет у Скупштини

Скупштина Србије завршила је расправу у начелу о предложеном буџету за 2011. годину који предвиђа приходе од 724,4 милијарде динара, расходе од 844,9, а дефицит од 120,5 милијарди динара.

Предложени буџет за наредну годину посланицима су образложили председник Владе Србије Мирко Цветковић и министарка финансија Диана Драгутиновић.

"Развој и штедња су два основна принципа предложеног буџета за 2011. годину, који је, како је рекао, реалан и представља објективни одраз економске снаге Србије", навео је премијер у обраћању посланицима.

"Спречили смо колапс привреде, масовна отпуштања и банкрот банака, док су развијеније земље прошле, много горе", подсетио је Цветковић и додао да је власт у тешкој години предузимала ефикасне антикризне мере, а предложени буџет осигурава "достојанствен живот грађана".

"Влада ће у 2011. години водити стабилну политику без експериментисања и импровизације, јер је то година у којој почиње реализација новог модела развоја", нагласио је Цветковић.

Премијер је констатовао да буџет обезбеђује подршку привреди и извозу, али је такође и штедљив, јер смањује јавну потрошњу, и социјално одговоран, јер пружа неопходу државну заштиту угроженим слојевима становништва.

Година економског раста

Образлажући буџет министарка финансија рекла је да би волела да предложени буџет за 2011. годину буде први и последњи за ту годину.

"Велики број земаља у кризном периоду имао је два до три ребаланса буџета, тако да се ребаланси не дешавају само нама, а ја бих волела да 2011. година буде година динамичног економског раста и да нам је ово први и последњи буџет за 2011. годину, али је још присутна неизвесност кад је реч о привредном опоравку", рекла је Драгутиновићева.

Подршку предложеном буџету најавиле су све странке коалиције "За европску Србију", СПС-ЈС, Г17 плус, ПУПС, али и Савез војвођанских Мађара. Странке опозиције су, међутим, изнеле низ критика на рачун тог законског предлога и најавиле да га неће подржати.

Посланици СВМ задовољни су што ће наредне године у потпуности бити испоштован Устав Србије, и што ће, како је објаснио посланик Балинт Пастор, Војводини поред седам одсто републичког буџета припасти и три седмине издвајања за капиталне расходе на њеној територији.

Тим решењем је задовољна и Лига социјалдемократа Војводине, иако, према речима посланика Александре Јерков, није решен проблем враћања имовине Војводини и обезбеђивања изворних прихода за ту покрајну.

СНС: Буџет представља повратак у прошлост

Иако је незадовољна средствима која су опредељена за Министарство економије, односно за реализацију пројеката у надлежности тог министарства, Г17 плус ће, према речима заменика шефа посланика те странке, подржати предложени буџет.

Социјалисти су навели да је предложени буџет за 2011. први корак за средњорочно планирање јавних финансија у Србији, док посланици ПУПС-а сматрају да ће он обезбедити економски развој и социјалну сигурност и развој у наредној години.

За ЛДП, према речима посланика те странке Ивана Андрића, предлог буџета није развојан и неће обезбедити 'бум' капиталних инвестиција, а владајућој коалицији су замерили што није започета реформа пензијског сектора.

За напредњаке предложени буџет представља "повратак у прошлост", којим Влада Србије од парламента поново тражи да озакони незаконито трошење новца, док је за радикале он доказ неспособности Владе Србије и "патологија у бројкама".

НС сматра да је предлог нереалан и да ће послужити владајућој коалицији за придобијање гласова у предизборној години, док је ДСС мишљења да је он "разоран за привреду" и да неће решити проблем незапослености и лошу привредну ситуацију.

Посланичка питања

Шеф посланичке групе ДСС-а Милош Алигрудић оценио је да реакција државног врха на Мартијев извештај није победа нашег Тужилаштва, како се представља у медијима и да "српско Тужилаштво ничим није допринело расветљавању трговине органима, а и каква је то победа кад имамо више од 500 жртава које су на чудовишан начин завршиле животе".

Драган Шормаз, посланик СНС-а, рекао је да је Владимир Вукчевић "неспособан и недостојан" да буде на функцији тужиоца за ратне злочине јер, према његовом мишљењу, нема сврхе подизати оптужницу против Хашима Тачија, јер је недоступан нашим органима.

Посланик ЛДП-а Бојан Ђурић питао је Владу Србије, Министарство правде и Тужилаштво за организовани криминал да ли у 2011. години могу да се очекују одговори на питања о политичкој позадини убиства Зорана Ђинђића која, како је подсетио, нису добијени од 2004. године до данас.

Злата Ђерић (НС) питала је колико је "економских амбасадора" Србије именовано прошле године и у којим земљама, какви су ефекти њиховог рада, а шеф посланичке групе радикала Драган Тодоровић је рекао да није добио ниједан одговор на питање око продаје компаније "Мобтел 063" норвешком "Теленору".