"Кризни" скупштински буџет

У касу српског Парламента, следеће године, слиће се милијарду и 890 милиона динара. Посланици су први пут добили прилику да затраже новца колико желе и то је корак ка скупштинској самосталности.

Ипак, иако и власт и опозиција причају да су свесни кризе и потребе да се штеди, неке ставке у предлогу буџета могле би да наведу и на другачији закључак.

На сам помен трошкова за Скупштину, посланици прво подсећају да им плате нису повећаване већ пет година.

Ипак, увид у скупштински буџет наводи на закључак да су народни представници предвидели за себе и трошкове за услуге које су им већ покривене. На пример, систематске прегледе, који ће пореске обвезнике коштати 1,3 милиона динара.

"Учинићемо све да се створи могућност да се у Скупштини организују и систематски прегледи и вакцинације, давање крви и мерење шећера", рекао је секретар Скупштине Србије Вељко Одаловић.

Иако сви посланици већ имају здравствене књижице, Одаловић сматра да је рационално да све буде организовано у Скупштини и да не види у томе ништа проблематично.

"Када вам позли, у скупштинској амбуланти не можете да добијете ниједан једини лек, а са друге стране, одвајате толики новац за систематске прегледе", рекла је посланица Српске напредне странке Јоргованака Табаковић.  

"По старој логици, ако се не потроши за то, вероватно ће извршити прерасподелу и сигурно ће бити потрошено, али где, не знам", рекао је Драган Тодоровић посланик Српске радикалне странке.

Бесплатна интернет издања и курсеви 

Иако већина српских медија има бесплатна интернет издања, а посланички клубови рачунаре са бесплатним приступом интернету, Скупштина планира да следеће године за новине и стручне публикације потроши више од седам милиона динара.

Додатних 2,8 милиона предвиђено је за образовање посланика, школе енглеског и рачунара.

"Моје колеге користе курсеве страних језика и мислим да је добро да Србија има образоване посланике. Наш задатак је да учинимо све да подигнимо капацитете Скупштине на највиши ниво", рекла је Јелена Триван, посланик Демократске странке.

Чедомир Јовановић из Либерално демократске странке каже да посланици раде у ненормалним условима и да у његовој посланичкој групи нема столице за сваког посланика, а камоли радни сто или рачунар.

"Од нас се очекује да будемо озбиљни у свом послу, и ако неко мисли да се овде расипа новац, дужни смо да кажемо да то није тачно", каже Јовановић.

Ипак, имајући у виду да најнижа посланичка плата, са паушалом, износи 105.000 динара, биће и оних који ће мислити другачије.

"Наравно да се различитих привилегија људи, било да су посланици, или обични људи, тешко одричу. Међутим, када дођу кризна времена, када се очекује од грађана да штеде, логично је и да они који су на врху пирамиде власти из свог џепа финансирају многе ствари", сматра социолог Владимир Вулетић.

Осим сопственог буџета, у 2011. години парламент ће добити и интерног ревизора, који ће контролисати да ли је новац трошен у складу са Законом о јавним набавкама. А да ће набавки бити, говори и чињеница да је за замену завеса и мебла и за прање прозора и подова предвиђено готово осам милиона динара.