Срби под стегом партија

Тврдње напредњака да су неизабране судије масовно прешле у њихове страначке редове, поново су покренуле питање колико је у Србији оних који у џепу "крију" партијске књижице, као и питање - постоји ли стварно покриће за тврдње партија о броју својих чланова.

Већина партија, наиме, нема механизме провере "верности" чланства, па ни саме странке, а јавност још мање, не могу са сигурношћу да потврде тачан број чланова.

Према "анкети" коју је Танјуг направио у партијским администрацијама, више од 1,3 милиона Срба званично су чланови неке од парламентарних станака.

Тај податак, међутим, такође треба узети са резервом, јер из страначких документација, на које се позивају, следи да, на пример, СРС има скоро пола милиона чланова, а да је други по бројности ПУПС који, по њиховим подацима, има два пута више чланова од демократа.

У СРС кажу да управо ових дана "претресају" спискове својих чланова, а у ДС истичу да та странка практикује два пута годишње ажурирање централне базе података.

СРС тврди да има 450.000 чланова, али би ту бројку требало узети са резервом, јер од оснивања странке 1990. године није било "сравњивања" чланства, а у међувремену се одвојио Томислав Николић, формирао СНС и са собом "повукао" одређени број радикала.

Вјерица Радета из СРС истакла је, међутим, да ревизија чланства, која је увелико у току, до сада није показала да је велики број радикала "променио дрес" и прешао у СНС или неку другу странку, док се знатан број још увек не изјашњава о статусу у странци, јер чекају повратак лидера радикала Војислава Шешеља из Хага.

Провера се обавља на терену тако што представници страначких органа, задужени за тај посао, "иду од човека до човека", додала је Радета.

У ДС-у, централну базу података "освежавају" сваких шест месеци, па странка, према речима портпаролке Јелене Триван, има прецизан увид у активне чланове, који редовно плаћају чланарину, као и пасивне, који то не чине или је реч о члановима који су променили адресу становања, одселили се у иностранство или прешли у другу странку.

Триван је навела да чланску карту ДС-а данас има око 170.000 грађана Србије.

Према подацима самих странака, који се морају узети са резервом, највише чланова, поред СРС-а, имају ПУПС и СНС. Партија уједињених пензионера Србије наводи да има скоро 300.000 чланова, а најмлађа странка у парламенту, СНС, око 200.000 чланова.

ДСС и НС, према речима портпарола Петра Петковића, односно потпредседника НС-а Дубравке Филиповски, имају по 90.000 чланова.

Г17 плус, како је рекла шефица посланика те странке Сузана Грубјешић, има 85.000, а Либерално-демократска партија и Социјалистичка партија Србије око 80.000.

Чланаринa у складу са функцијом

За разлику од ДС-а, већина парламентарних странака број чланова утврђује на терену, а како су навели у НС-у и СПС-у, тај посао препуштен је месним одборима, који на локалу "добро познају ситуацију" и у већини случајева "чак и лично имају увид у то да ли је неко активан члан, члан само на папиру или је 'власник' чланских карата других странака".

Страначки симпатизери, који су наклоност према политици "озваничили" потписивањем приступница и добијањем чланских карата, према страначким правилницима, на годишњем или месечном нивоу издвајају одређену суму, која је различита од партије до партије.

Радикали, тако, наплаћују годишњу чланарину од по 100 динара, што су "пресликали" и напредњаци, док ПУПС својим члановима наплаћује по 120 динара годишње, од чега су ослобођени најсиромашнији, односно они са најмањим примањима.

Г17 плус посебну бригу посветио је студентима, па је за њих месечна чланарина у странци 50 динара, запослени уплаћују по 100 динара, док функционери и постављена лица имају месечну и годишњу обавезу да "дотирају" страначку касу.

И ДСС има јасно утврђен правилник за чланарине, према коме "обични" чланови плаћају месечно по 50 динара, председник странке 2.000, а они који су евентуално на државним функцијама - до 10.000, у зависности од функције коју обављају.

Плаћање чланарина прецизирано је и у ЛДП-у, у којој изабрани функционери издвајају суму сразмерну функцији коју обављају, док је за остале она на добровољној бази.

Изузетак је НС, странка Велимира Илића, која својим члановима не наплаћује "верност", дакако не на тај начин.

Изузев либерала, све странке издају чланске карте, за чију су израду и штампање надлежни страначки органи, а у ДС-у и СНС посебну пажњу посветили су и њиховом изгледу, па су, у складу са модерним трендовима, пластичне и подсећају на кредитне картице.