Опречно о мишљењу МСП-а

Мишљење Међународног суда правде разрешило је нејасноће о законитости проглашења независности Косова и нагласио да ће то утицати на нова признања, изјавио је председник Француске Никола Саркози.

У поруци председнику Косова Фатмиру Сејдијуу, Саркози је честитао на позитивном мишљењу МСП-а о независности Косова и позвао косовске институције да буду део разговора о техничким питањима са Београдом, саопштено је из кабинета председника Косова.

"Радујем се тој одлуци која доприноси стабилности у региону и чини снажнијим Ваше ангажовање које траје већ више од две године, а односи се на консолидацију Ваше нове државе. Убеђен сам да ће та одлука убедити земље које су се двоумиле да признају Косово", наводи се у Саркозијевој поруци.

Саркози је навео да ће Француска, са својим партнерима, у наредним данима предузети нове мере, ослањајући се на аргументе МСП-а.

Позивајући инститиције Косова да раде на побољшању положаја српске заједнице на Косову, Саркози је позвао Приштину да буде део процеса дијалога који има тај циљ.

"Косово треба да искористи позив високе комесарке ЕУ Кетрин Ештон и са поверењем приступи овом питању, како би се допринело превазилажењу многих конкретних тешкоћа, које и даље доводе до супротављања ваше земље и Србије", додао је Саркози.

Без одговора о статусу Косова 

Стални представник Русије при ОЕБС-у Анвар Азимов изјавио је да саветодавно мишљење МСП-а не може да служи као оправдање за грађење косовске државности.

Руски дипломата је рекао да питање међународног статуса Покрајине остаје и даље без одговора, као и да присталице косовске такозване државности немају никаквих разлога за ликовање.

На седници Сталног савета ОЕБС-а, Азимов је рекао да у мишљењу суд није изразио одобравање чињенице отцепљења Покрајине од Србије, већ је само дао оцену саме декларације, посебно се ограђујући да није разматрао у ширем контексту питање права српске Покрајине Косова на једнострано иступање из састава јединствене државе.

Руски дипломата је рекао да је Суд, такође, одбио да разматра аргумент "оправданог отцепљења".

Према речима Азимова, Јужна Осетија и Абхазија су, за разлику од спорног случаја Косова, имале све основе за отцепљење 2008. године у складу са том одредбом међународног права, пренео је Итар-Тас.

"Сви ми добро памтимо перфидан напад грузијске ратне машинерије на главни град Јужне Осетије, што је потврдио и извештај независних експерата са Хајди Таљавини на челу", рекао је Азимов.

Насилно прекинут процес преговора

Према речима сталног представника Русије при ОЕБС-у, "фебруара 2008. године Београд никога није бомбардовао већ се, напротив, придржавао искључиво мирне и неконфронтационе линије уочи одлуке приштинских власти и њених покровитеља о проглашењу 'независности'".

"Уз то је, у суштини насилно прекинут процес преговора о статусу Покрајине који се динамично развијао у оквиру 'тројке' међународних посредника, под измишљеним изговором да је, наводно, исцрпљен временски лимит", истакао је Азимов.

Према његовим речима, важно је имати у виду да се у својим закључцима Суд није изјашњавао о правним последицама усвајања Декларације, између осталог, о томе да ли се Косово може сматрати државом и да ли је легално признање Покрајине од стране одређеног броја земаља.

Руски дипломата је поновио да је позиција Русије о непризнавању 'независности' Косова непромењена.

У потпуности подржавамо тежњу према свестраном политичком решавању косовског питања са циљем израде правно исправног и праведног решења, рекао је.

Руски дипломата је закључио да је неопходно наставити преговарачки процес међу заинтересованим странама на основу одредби Резолуције 1244 Савета безбедности УН, која како је и подвукао сам МСП, остаје општепризнат међународноправни темељ за даље разматрање статусног питања, пренео је Итар-Тас.