Караџић под својом сликом свирао гусле

У "Лудој кући", чаша црног вина чека Караџића, рекао је нашем репортеру власник кафане.

Радован Караџић дошао је овде први пут пре годину и по дана. И овде се представио као Драган Давид Дабић.

Питао је да ли може да уђе. Сео је у сепаре са гусларима, причао са присутнима и слушао гусле.

Нико није ни слутио да је то бивши лидер босанских Срба, каже Ковијанић.

"Никада не бих ни помислио да је то он. Био сам шокиран прексиноћ кад сам чуо да је ухапшен, а јуче, кад су објавили његову фотографију... Одмах су почели да звоне телефони. Овде су само стални гости, сви су га препознали," наставља прича Ковијанић, на коју се надовезују шанкер и гости из краја.

Сви су у "Луду кућу" кренули истог момента када су на телевизији видели фотографије. До јуче нису ни знали да им је Караџић живео у комшилуку.

"Ко би помислио да је то он. Има седу браду, увек са наочарима и црним шеширом, елегантан. То вече, кад је први пут свратио, рекао је да је доктор алтернативне медицине, да се зове Давид Дабић. Пио је шљивовицу," прокоментарисао је власник ресторана. 

"Седео је ту цело вече, био је одушевљен песмама, неке је записивао у роковник. Питао ме је одакле сам и тад сам и сео поред њега, ту у сепаре, преко пута његове слике. Сада кад се сетим, не могу да верујем да је прво што сам му испричао било да сам из села које је километар даље од куће у којој је рођен Радован. Показао сам му и слику мог села Пошћења, које је одмах поред његове родне Петнице. Био је одушевљен толико да сам му на компјутеру одмах пустио филм о дурмиторском крају", прича Ковијанић.

Гостима је остављао своје визиткарте, на којима је писало Д. Д. Дабић. Није много причао, али је умео да части госте јелом и пићем.

"То вече, сећам се, свима у кафани је рекао: Децо моја, ви сте српско богатство и увек негујте гусле и традицију. Онда је тражио гусле. Одсвирао је једну песму. Није певао, некако је био потресен. Одлично је свирао, молили смо га да настави, али није хтео. Био је ту цело вече и после је понекад умео да сврати. Увек је седео тако да гледа у своју и Младићеву слику. Последњи пут је био овде пре два месеца", присетио се Ковијанић.

"Шта сада да кажем, жао ми је што нисам знао да је то он. Пуно га поштујем," каже Ковијанић. Његова супруга која води продавницу поред кафане каже да је Радован код њих куповао хлеб, јогурт, воће и поврће.

"Није трошио пуно пара. Куповао је само за данас, али је увек узимао балон воде од пет литара. Тако смо га сви и запамтили. Умео је и да поприча са нама, али само кад унутра није било других муштерија," прича Ковијанићева супруга. У том моменту, комшија зове на телефон, каже Радован је живео ту поред његове зграде.

Живео је у улици Јурија Гагарина 267, на трећем спрату.

Због изгледа, косе, начина облачења, комшије су мислиле да је неки уметник, а поједини су га мешали са Зафиром Хаџимановим.

"Ја сам мислила да је он неки сликар, тако је изгледао. Увек се први јављао и био је веома љубазан", каже једна госпођа из зграде.

"Ја сам га једном поздравио. Мислио сам да је Хаџиманов, онда сам рекао, опростите погрешио сам", прича комшија.

"Живео је ту неких годину дана. Боже, па да, то је он, сигурно. Живео је негде горе, не знам тачно на ком спрату", прича власница стана у приземљу.

Врата наредна три стана затворена су нам истог момента, када смо им показали фотографију Караџића. Двоје старијих станара упорно су тврдили да се у њиховој згради ниједан стан не издаје и да "господина са слике никада нису видели".

И ко вам је само то дојавио? - тражили су одговор.

"Јесте. Ту је био. У стану 19. То је стан Максимовића. Брата и сестре. Она живи у Земуну а он у Италији. Јесте, видела сам га пре месец дана, био је са неком девојком. Сад сам га препознала на слици, на ТВ-у, пет минута пре него што сте ми позвонили на врата", каже станарка са другог спрата зграде из које се Караџић иселио дан пре него што је ухапшен.