Скупштина о високом образовању

Посланици Скупштине Србије завршили су данас рад, а седницу ће наставити сутра начелним разматрањем предложених измена и допуна Закона о високом образовању.

Посланици владајуће већине оценили су да ће измене Закона о високом образовању унапредити систем високог школства, док су поједине опозиционе странке расправу искористиле за критику досадашње реформе у тој области.

Посланик опозиционе Демократске странке Србије (ДСС) Зоран Шами рекао је у расправи да је та странка уздржан када је реч о изменама Закона о високом образовању, да је поднела 18 добронамерних амандмана и да ће се приликом гласања определити у зависности од тога какав ће став влада имати о тим амандманима.

Он је, међутим, оценио да поједине предложене измене нуде добра решења, међу којима је могућност да самофинансирајући студенти могу да пређу на буџетско финансирање ако сакупе 60 бодова и рангирају се у оквиру укупног броја студената на буџету.

"Мука нас тера да прихватимо још овај пут да се студенту омогући да са 48 бодова упише наредну школску годину", рекао је Шами и оценио да не ваља до бескраја отезати услове за упис наредне године када је реч о сакупљеним бодовима.

Шами је рекао да нема ништа против приватних факултета, али је и истакао да питање акредитације факултета није наивна прича, јер је реч о великом новцу.

Он је оценио да "није нормално" да на приватним факултетима буде одбрањено 148 докторских дисертација.

"То је мало много. Чак и да смо најгенијалнији на свету, то није нормално", рекао је Шами.

Према његовим речима, није добро да влада предлаже трећину чланова Националног просветног савета од 21 члана колико је предложено изменама закона.

Посланик опозиционе Српске напредне странке Милета Поскурица рекао је да ће предложена решења сигурно бити од користи за одређени број студената и за људе који желе да добију још времена да заврше своје докторске студије.

Поскурица је оценио да предложене измене указују да сам закон у часу када је донет 2005. године није предвидео све околности које се у току његове примене могу појавити.

Он је додао да разлози повећања броја чланова Националног просветног савета нису у складу са политичким виђењем СНС-а који, како је навео, није задовољан радом тог тела.

"Размислићемо колико вреди закон подржати", рекао је Поскурица.

Шеф посланичке групе Нове Србије Велимир Илић оценио је да су предложене измене Закона о високом образовању само парцијална и прелазна решења, а да је Србији потребан озбиљан закон какав траже Европа и свет.

Посланик Либерално демократске партије Ненад Прокић оценио је да предложене измене закона нису нарочито велике, да у Србији суштински није почела реформа образовања, али и да свуда у Европи постоје тешкоће с променама у тој области.

Прокић је рекао да је ЛДП поднео три амадмана на предложене измене закона који се односе на смањење школарине за запослене због пореза који држави плаћају за свој рад, као и на очување академске слободе професора.

Посланица Демократске странке Наташа Вучковић рекла је да се предложеним измена прецизирају одредбе Закона о високом образовању из 2005. којим је уведен Болоњски процес.

Вучковићева је оценила да је реформа образовања сложен процес и да неће бити исцрпљена предложеним решењима.

Према њеним речима, приоритет ДС-а је да Србија буде друштво засновано на економији знања.

 Јачање сарадње у региону

У преподневном делу седнице посланици су завршили начелну расправу о Предлогу закона потврђивању споразума о оснивању регионалне школе за државну управу.

Министар за државну управу и локалну самоуправу Милан Марковић изјавио је да је потврђивање споразума о оснивању регионалне школе за државну управу важно у приближавању Србије Европској унији, као и побољшању рада државне администрације.

Марковић је образлажући закон посланицима у Скупштини Србије рекао да је циљ споразума јачање сарадње државних управа у региону, јачање односа са земљама ЕУ, развијање административних капацитета и људских ресурса у складу са европским принципима.

Министар је навео да су потписнице споразума Албанија, Босна и Херцеговина, Хрватска, Македонија, Црна Гора, Србија и Привремена административна мисија УН-а на Косову, која иступа у име Косова, сходно Резолуцији 1244.

Марковић је најавио да ће седиште те школе бити у Даниловграду у Црној Гори.

Радикали су, између осталог, критиковали што се међу потписницима споразума налази и Привремена административна мисија УН-а на Косову, која иступа у име Косова.

Народњаци и напредњаци критиковали су рад органа државне управе, наводећи да се реформе о којима представници тих органа причају неколико година уназад још увек нису спроведене.

ДСС је упитала и како је реализован Закон о смањивању броја запослених у органима државне управе, како су утврђени критеријуми за смањење, да ли је обављено оцењивање у свим министарствима.