Годишњица Кумановског споразума

Споразум о војно-техничкој сарадњи Војске Југославије и КФОР-а, којим је обустављено НАТО бомбардовање СР Југославије, потписан пре 11 година на војном аеродрому у близини Куманова.

На војном аеродрому у близини Куманова, пре тачно 11 година, потписан је Споразум о војно-техничкој сарадњи Војске Југославије и КФОР-а, после чега је обустављено НАТО бомбардовање СР Југославије.

Споразум су потписали генерал Војске Југославије Светозар Марјановић, полицијски генерал Обрад Стевановић и британски генерал Мајкл Џексон.

Џексон је, после потписивања, рекао да се споразумом стварају услови за прекид бомбардовања, распоређивање међународних мировних снага на Косову и поступно повлачење југословенске војске из покрајине.

Истог дана, Савет НАТО-а је, на седници у Бриселу, одобрио споразум који су у Куманову потписали представници југословенске војске, полиције и међународних снага. Савет је од команданта НАТО-а за Европу Веслија Кларка затражио да "верификује почетак повлачења југословенских снага са Косова", што је убрзо и учињено.

На Косово и Метохију први је стигао руски конвој из састава мировних снага УН, који је у центар Приштине ушао 12. јуна, у 1.30, а потом је наставио према Косову Пољу и приштинском аеродрому "Слатина".

Истог јутра, нешто после пет часова, са територије Македоније на Косово и Метохију су, у оквиру мировне мисије УН, први ушли британски војници.

Границу су код места Блаце, у шест транспортних хеликоптера, прешли британски падобранци и припадници специјалне јединице Гурке, а непосредно затим на територију јужне српске покрајине ушле су колоне британских и француских војних возила.

Први контингент од око 800 немачких војника у саставу КФОР-а ушао је око поднева истог дана на са македонске територије код Блаца, заједно са британским трупама, док су припадници италијанских снага ушли у ноћи између 14. и 15. јуна у Пећ, а немачки контигент КФОР-а у Ораховац.

Војске Југославије је напустила Приштину 16. јуна, у конвоју од педесетак теретних и путничких возила, а њихов одлазак надгледали су представници мировних снага УН, чија су оклопна возила била на челу и зачељу колоне.

Војска Југославије је, и поред тога што су најжешћи ваздушни удари у двоипомесечном рату са НАТО-ом били изведени на Косову и Метохији, успела да из покрајине извуче највећи део свог људства и технике. НАТО бомбардовање СР Југославије трајало је од 24. марта 1999. године.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 29. март 2024.
15° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво