Србија подржава договор у БиХ

Председник Србије Борис Тадић изјавио је у Бањалуци да Србија стоји иза Дејтонског споразума и да, као његов гарант, подржава и штити интегритет БиХ и два ентитета, Републике Српске и Федерације БиХ, као и да, на основу њега, има право на специјалне и паралелне везе са РС.

Тадић је после седнице Већа за сарадњу Србије и Републике Српске рекао да било какво наметање одлука унутар БиХ од било кога са стране није прихватљиво за Србију, која подржава Дејтонски споразум и не доводи у питање територијални интегритет било које земље чланице УН.

Све промене политичког карактера, нагласио је Тадић, уколико се договоре два ентитета и три народа у БиХ, прихватљиве су и за Србију, рекао је Тадић и додао да је Србија окренута регионалној сарадњи и обезбеђивању стабилности.

Председник Републике Српске Рајко Кузманивић сматра да је седница превазишла сва очекивања и да је у њој учествовало 24 учесника, што су, како је приметио, скоро две владе. Кузмановић је рекао да је на седници оцењено да је досадашња сарадња у успону у чему као приоритети предњаче економија, образовање, енергетика, инфраструктура, култура и здравство.

Кузмановић је рекао да руководство РС снажно подржава регионалну сарадњу и да је усмерено ка европском путу балканских земаља.

Премијер Републике Српске Милорад Додик изјавио је да је званичан став Србије по питању Косова и Метохије, званичан став и РС и да БиХ неће признати Косово, јер сагласност за то неће дати представници РС.

Улагања у инфраструктурне пројекте у РС

Министарства Србије и Републике Српске потписаће у наредних неколико месеци меморандуме о сарадњи, чиме ће бити знатно поспешено спровођење Споразума о специјалним паралелним везама, изјавио је председник Владе Србије Мирко Цветковић.

Цветковић је после треће седнице Савета за сарадњу Србије и РС, истакао да је тај састанак, због учешћа великог броја министара, практично био сусрет две владе.

"Потписивањем меморандума између министарстава и њиховом применом Споразум о специјалним паралелним везама моћи ће да се на дневној основи примењује и прати, а да седнице Савета за сарадњу буду више свечаног, а мање радног карактера", рекао је Цветковић.

Премијер је истакао да је на седници Савета било речи о широком дијапазону економских тема, као и о културној и образовној сарадњи.

"Постоји озбиљна намера Србије да улаже у инфраструктуру, али истичем пре свега да ћемо радити на аутопуту који ће повезивати Пожегу, Ужице и Вишеград, чиме ће РС бити повезана на читаву мрежу аутопутева у Србији", рекао је Цветковић.

Премијер је навео и значај градње гасовода "Јужни ток", и поручио да ће Србија учинити све да буде реализован план, према коме би један његов крак требало да доспе и до РС.

"Што се тиче 'Јужног тока', Србија рачуна на њега, али је питање да ли остаје предвиђена динамика изградње. Не можемо да спекулишемо да ли ће бити одлагања, али ако га буде ми ћемо бити о томе обавештени. Ако буде померања оно неће бити мерено деценијима већ годинама", рекао је Цветковић.

Премијер Републике Српске Милорад Додик истакао је да је у последњих шест година Србија најзначајнији инвеститор у РС, са уложених 1,7 милијарди конвертибилних марака.

Додик је оценио да је сарадња РС и Србије успешна, што показује и чињеница да је постигнут договор око градње моста на Дрини у Факовићима, као и завршетак моста на Рачи, те пруге Вишеград-Ужице.

"Постигнут је договор да се у наредна три месеца потпише Меморандум о сарадњи између Министарстава у Влади Србије и Републике Српске", рекао је Додик.

За округлим столом на седници Већа били су и министри обе владе задужени за финансије, енергетику, образовање и здравство, јер су њихови ресори теме о којима ће бити речи на овом састанку.

Споразум о успостављању специјалних паралелних веза Србије и РС потписан је 26. септембра 2006. године, у Бањалуци, а Веће за праћење реализације тог споразума до сада је заседало два пута, и то у Бањалуци, 6. септембра 2007. године, и у Београду, 7. новембра 2008. године.

Како се наводи у споразуму, успостављање специјалних паралелних односа Србије и РС требало би да омогући развој институционалних и свих других облика сарадње у оквиру општих политичких и привредних услова, уз уважавање посебних интереса, те развој транспарентне сарадње њихових извршних, законодавних и других институција.

Њиме су дефинисане и области сарадње - привреда и коришћење привредних ресурса, планирање, законодавство, приватизација и денационализација, наука и технологија, образовање, култура и спорт, здравство и социјална политика, туризам и заштита околине, информисање, заштита слобода и права грађана у складу са највишим међународним признатим стандардима и сузбијање криминала.

Политичари из Београда и Бањалуке су, пре тог споразума, два пута потписивали документе о специјалним паралелним везама, 5. марта 2001. године и 28. фебруара 1997. године.