Мањине бирале Националне савете

Више од 436.000 припадника 19 националних мањина у Србији бирало је своје представнике. На првим директним изборима Националне савете бирало је 16 мањинских заједница. Путем електорских скупштина, Хрвати и Словенци већ су изабрали та тела, док је електорска скупштина македонске мањине у Панчеву прекинута због недостатка кворума.

На изборима за Националне савете националних мањина до 17 сати у Србији је гласало 37,57 одсто уписаних бирача, рекла је председница Централне изборне комисије Розалија Торде. 

Највећа излазност до 17 сати била у општини Лучани, где је гласало више од 85 одсто бирача, а најмања у општини Велико Градиште где је гласало нешто више од шест одсто.

Министар за људска и мањинска права Светозар Чиплић рекао је да су избори за савете нациналних мањина протекли у демократској атмосфери и нагласио да процене говоре да ће одзив бити већи од 50 одсто.

Министар Чиплић изјавио је да су Централној изборној комисији поднете две жалбе.

Чиплић је на конференцији за новинаре, одржаној по затварању бирачких места, истакао да су припадници националних мањина показали да су заинтересовани да гласају на овим изборима и формирају Националне савете.

Министар Чиплић рекао је, гостујући у Јутарњем дневнику РТС-а, да Национални савет мањина није политички орган.

"То је орган мањинске самоуправе, пре свега, у области образовања, културе, информисања и службене употребе језика и писма. Дакле, у оним кључним стварима на које нас међународне конвенције обавезују. Они сад бирају орган који ће у њихово име да врши та права", рекао је Чиплић.

Избори на 883 бирачка места у 161 општини  

Више од 38.200 Суботичана гласало је на 71 бирачком месту.  У Суботици, на електорској скупштини, на којој су Хрвати изабрали свој Национални савет, присуствовао је министар Чиплић.

"Мањине у Србији гласају за своје боље постојање, присуство и функционисање. И ово је важна недеља за цео Балкан, за целу Југоисточну Европу, јер овај регион је трпео доста због лошег односа према мањинама", рекао је Димитриос Кипреос, шеф мисије ОЕБС-а у Србији.

У београдском насељу Котеж, где је гласало 13 мањина, поред осталих и Египћани, изборе је обишао шеф делегације Европске уније у Србији Венасан Дежер.

"Веома је важан овај потез јер Србија има напредан однос према статусу мањина и на овај начин се права грађана остварују у реалности. Тако ће се права мањина неоговати и бранити, права у образовању, медијима, култури и зато су ови избори веома важни и ми их подржавамо", каже Дежер.

На подручју Новог Пазара, где су Бошњаци бирали између три листе, изборе су пратили ОЕБС и амбасаде Сједињених Америчких Држава, Немачке, Велике Британије и Турске.

"Наш циљ је био да се осигура да што већи број људи буде обавештен о Националним саветима националних мањина и да припадници националних мањина добију прилику да гласају за своје савете", рекао је заменик шефа Мисије ОЕБС-а за Југоисточну Европу Томас Мор.

У Браничевском округу припадници влашке националне мањине гласали су за свој Национални савет. Највише Влаха живи у Петровцу на Млави.

На територији Јабланичког округа, поред Албанаца који су гласају на шест бирачких места у Медвеђи, најбројнији су припадници Ромске националне мањине.

Од око 30.000 становника румунске националности у Војводини, више од половине живи у Јужном Банату. Због тога ће будућа канцеларија Нациналног савета румунске заједнице бити у Вршцу.

У општини Зрењанин на 17 бирачких места бирали су се представници Националних савета.

Бугарска национална мањина изјашњавала се за Национални савет у осам градова у Србији. Право гласа има око 13.000 људи. Највише их је у Димитровграду и Босилеграду.

У општинама Бујновац и Прешево право гласа има 27.521 припадник албанске националне мањине на 49 бирачких места.

Своје Националне савете већ су изабрали Хрвати и Словенци, путем електорских скупштина.  Припадници тих мањина прикупили су довољно потписа и оверили их у суду. На електорској скупштини већину чланова за Хрватски национални савет освојила је листа предвођена Демократским савезом Хрвата у Војводини (ДСХВ).

Међутим, електорска скупштина македонске мањине у Панчеву је прекинута због недостатка кворума, а нова је најављена за две недеље.

Мањи проблеми на појединим бирачким местима

Председница Централне изборне комисије Розалија Торде је изјавила да је на појединим бирачким местима било мањих проблема, пошто нису добијена решења за проширени састав бирачких одбора.

Торде је рекла да је на појединим бирачким местима било нејасноћа и да ће на тим местима, уколико се каснило са почетком избора, гласање бити продужено.

Указала је на проблем у београдској општини Звездара, којој је ЦИК послала све податке које су представници општине тражили, али комисија није добила повратне информације да ли су те подаци добијени.

Лидер Савеза војвођанских Мађара Иштван Пастор је изјавио да има проблема у процедури избора, пошто нека бирачка места у Војводини јутрос нису била на време отворена јер није било довољно присутних чланова бирачких одбора. Он је навео да су тек синоћ члановима бирачких одбора стигла решења о именовању.

Ромска партија протествовала је што на бирачким местима за изборе национаних савета мањина нема њихових представника, и упозорила да изборе контролишу искључиво представници државних органа.

Прелиминарни резултати избора биће познати вечерас, а Министарство за људска и мањинска права ће 9. јуна прогласити коначне резултате или саопштити да ли се, где и када избори за неки Национални савет понављају. Уколико дође до понављања избора, резултати ће бити познати најкасније 21. јуна.