Западни Балкан на путу ка ЕУ

Председници Србије, Хрватске, Црне Горе, Борис Тадић, Иво Јосиповић, Филип Вујановић и председавајући Председништва БиХ Харис Силајџић, потписали су у Сарајеву декларацију којом се позива на даље јачање регионалне сарадње и потврђује да чланство у ЕУ остаје заједнички стратешки циљ.

У декларацији, потписаној на 21. сесији Игманске иницијативе, позива се на изградњу узајамног поверења у напретку целог региона на путу ка чланству у ЕУ. У декларацији се наглашава и решавања свих спорова дијалогом, како би се превазишле историјске разлике и сви окренули будућности и напретку.

Обраћајући се присутнима, председник Борис Тадић је рекао да би заустављање проширења Европске уније била грешка која би могла да остави трагичне последице за грађане Западног Балкана.

"Интеграција Западног Балкана у ЕУ нема алтернативе. Сведоци смо да је политика проширења донела просперитет грађанима који су ушли у ЕУ и ниједна земља која је постала чланица није постала сиромашнија", рекао је председник Србије.

Тадић је позвао земље бивше Југославије да једна другу подржавају у европским интеграцијама и додао да се Србија радује визној либерализацији за БиХ и Албанију.

"Србија жели и да Хрватска што пре уђе у ЕУ", рекао је Тадић и нагласио да ће наставити политику сарадње са Хашким трибуланом како би, и суштински, Србија допринела политици помирења у региону.

"Пре десет година било је тешко и замислити да се у главним градовима бивше Југославије говори о повезивању и пријатељвсту", рекао је Тадић.

"Ствари ни данас до краја нису решене, али је ситација неупоредиво боља", рекао је Тадић и истакао да "ЕУ треба да поштује достигнуће" у заједничким успесима и решавању бројних проблема између земаља западног Балкана.

Лидери морају доприносити помирењу

Председник Тадић је најавио свој долазак у Сребреницу 11. јула ове године, на обилежавање 15. годишњице ратног злочина у том граду.

"При том нећу никада заборавити невине жртве мог народа", рекао је Тадић и додао да сви регионални лидери морају доприносити политици помирења и поверења.

Потребно раздвојити политике "очувања легитимних националних интереса од националистичке и шовинистичке политике", нагласио је председник Србије.

"Мир нема алтернативу. Никада више на нашим просторима не сме да се догоди рат", рекао је Тадић и нагласио да "интегритет наших земаља не сме да буде доведен у питање ниједним гестом".

У региону западног Балкана нико не може бити лидер у односу на друге, рекао је Тадић и додао да "Срби, Хрвати, Бошњаци и Црногорци немају ближих народа себи".

"Морамо се договорити да одржавамо политику која нас приближава, а не удаљава", поручио је Тадић на 21. сесији Игманске иницијативе у Сарајеву.

Што пре конкретизовати идеје Игманске иницијативе

Председавајући Председништва БиХ Харис Силајџић је оценио да је циљ Игманске иницијативе јасан и недвосмислен, јер је усмерен ка подршци и промоцији домаћег и регионалног дијалога у сфери политике, економије, образовања и културе.

Силајџић је нагласио да је циљ скупа да се што брже и квалитетније нормализују односи између БиХ, Србије, Црне Горе и Хрватске.

"Поверење је најбитнији фактор у нашим односима", рекао је Силајџић, позивајући председнике Србије, Црне Горе и Хрватске да што пре конкретизују идеје Игманске иницијативе.

Скупу се обратио и шеф делегације Европске уније у БиХ Димитрис Куркулас, који је оценио да невладине организације имају веома важну улогу у припремању једне државе за чланство у Европској унији.

"Улазак у ЕУ није магично решење свих проблема али доводи до стабилности и јачања демократских институција", истакао је Каркулас.

На скупу су прочитана и писма члана Председништва Босне и Херцеговине Небојше Радмановића и бившег председника Хрватске Стјепана Месића.

Унапређење регионалне сарадње

Председници Хрватске Црне Горе, Иво Јосиповић и Филип Вујановић заложлили су се за сарадњу и приближавање земаља региона.

Јосиповић је рекао да то што је његова земља близу чланства у ЕУ не значи да ће окренути леђа суседима, док се Вујановић заложио за реафирмисање две велике идеје које су се некада називале братство и јединство.

И поред тога што се међународна заједница сусреће са институционалним изазовима, хрватски председник сматра да то не би требало да успори даљу интеграцију западног Балкана ка ЕУ.

Вујановић је рекао да сви народи на овим просторима треба да буду поносни и да негују антифашизам и односе који су се некада називали братство и јединство. У условима кризе нема правог одговора без регионалне сарадње, оценио је Вујановић.

Председници четири државе региона су одвојено, у размаку од двадесетак минута, стигли у зграду Парламента Босне и Херцеговине. Они су пре почетка конференције заједно ушли у салу демонстрирајући тиме јединство које данашњи регионални скуп и представља.

Председавајући Председништва БиХ Харис Силајџић разговарао је, после 21. сесије Игманске иницијативе, у одвојеним сусретима с председником Србије Борисом Тадићем, Хрватске Ивом Јосиповићем и Црне Горе Филипом Вујановићем.

Игманска иницијатива, основана 2000. године, представља покрет који обухвата више од 140 невладиних организација из Србије, Црне Горе, БиХ у Хрварске, а усмерена је на бржу нормализацију односа земаља потписница Дејтонског мировног споразума.

У њеном програму се наводи да ради на нормализацији односа и помирења у "дејтонском троуглу", користећи све ресурсе цивилног дијалога.

Игманска иницијатива је добила име у знак сећања на пролеће 1995, када је група од 38 интелектуалаца и антиратних активиста из Србије и Црне Горе, после 48 сати путовања преко Мађарске и Хрватске, преко планине Игман, кроз импровизовани тунел ушла у Сарајево, које је било под опсадом Војске Републике Српске.