Стратегија за боље односе са дијаспором

На округлом столу у организацији Министарства за дијаспору о Стратегији очувања и јачања односа матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону, оцењено да ће Стратегија, чије се усвајање очекује наредних месеци, у великој мери допринети побољшању економских, политичких и културних односа са дијаспором.

Министар за дијаспору Срђан Срећковић рекао да је уверен да ће после усвајања првог закона о дијаспори и Србима у региону добити Стратегију која ће бити оперативни документ и која ће допринети спровођењу политике "о којој постоји широки консензус''.

Према његовим речима, посебно је важно што у изради Стратегије поред државе, учествују и представници расејања и невладине организације за цивилни сектор, а Влада би документ требало да усвоји у наредних неколико месеци.

''Њено усвајање ће свакако уследити после прве седнице Скупштине дијаспоре и Срба у региону, која ће се одржати почетком јула, а када ће представници нашег расејања имати прилику да још једном изнесу своје мишљење о Стратегији'', навео је Срећковић.

Говорећи о циљевима стратегије, министар је указао да се требају унапредити политички, економски и културни односи са дијаспором и Србима у региону, с обзиром на то да су ти капацитети недовољно искориштени.

Стратегија која доноси резултат

Потпредседник Владе Србије задужен за европске интеграције Божидар Ђелић изјавио је да борба за национално питање и за европске интеграције Србије не само да нису у сукобу, већ су у дубокој синергији.

Ђелић је истакао да је важно да се у изради оваквих стратегија "изашло из тешких и стерилних расправа, које се биле засноване на неким иделогиојама, расправама без краја", наводећи да је ово пример модерног начина којим се постиже резултат, а не политички поени.

Председница Београдског фонда за политичку изузетност Соња Лихт је указала да је најважније питање не само политика односа према дијаспори, него и углед земље у свету.

Према њеним речима, посебно је битно да се у будућности овог друштва углед Србије и однос са дијаспором третира интерактивно јер су то две повезане области.

''У решавању овог односа никако се не сме допустити искључиво секторски приступ јер је то питање сваког министарства'', рекла је Лихт и додала да стратегија мора бити визонарска, реалистична и инклузивна.

Нагласила је да је рад и комуникација са младим људима у дијаспори изузетно битан јер иако се многи од њих неће вратити, нужно је да разумеју Србију како би били њени амбасадори.

Значај имиџа Србије у Европи

Председник Европског покрета у Србији Живорад Ковачевић нагласио је значај имиџа Србије у свету.

''Неопходно је створити имиџ којим ће се Србија поносити'', истакао је Ковачевић и додао да то пре свега подразумева њену стабилност и опредељеност за Европску унију.

Ковачевић је оценио да би српско становништво у региону, уз активну државну политику, могло да буде протагониста добрих односа и гарант политичког заједништва балканских земаља.

''Ваља подржавати активно и конструктивно учешће Срба и њихових политичких и културних организација у друштвеном и политичком животу земаља у којима живе'', указао је Ковачевић.

Оперативни директор ЦЕСиД-а Марко Благојевић навео је да је дијаспора у Србију послала око 30 милијарди евра, а да су улагања су износила око 500 милиона евра у протеклој деценији.

Право гласа за везу са дијаспором

Говорећи о праву гласа, Благојевић је подсетио да до 2004. године дијаспора није имала право да гласа у Србије.

Сада они свој глас могу дати лично, али и поштом и електронски што представља техничке претпоставке повезивања са дијаспором, навео је.

Благојевић је истакао да је осим техничког дела, посебно значајан однос јавног мњења у Србији о правима укључивања дијаспоре у политичке процесе у матици.

''Према подацима ЦЕСиД-а, свега 18 одсто популације сматра да дијаспора не треба да има право на ово учешће'', закључио је Благојевић.

У раду округлог стола учествовали су и представници других невладиних и друштвених организација.