Две деценије од прославе на Газиместану

На данашњи дан, пре 20 година, на Газиместану, обележено је 600 година Косовског боја. У познатом говору, Слободан Милошевић је, између осталог, поручио да смо поново у биткама, и пред биткама.

"Шест векова касније, данас, опет смо у биткама и пред биткама. Оне нису оружане, мада и такве још нису искључене. Али без обзира какве да су, битке се не могу добити без одлучности и храбрости. Без тих добрих особина које су онда давно биле присутне на Косову. Наша главна битка данас се односи на остварење економског, политичког, културног просперитета", рекао је тада Милошевић.

Тај његов говор, Хашко тужилаштво поднело је као доказ о његовим ратним намерама.  Тужилац Џефри Најс на суђењу је протумачио да "оружана битка, борба, није била искључена, чак и у том моменту".

Одговор Слободана Милошевића 14. фебруара у Хагу био је: "Нећу да цитирам цео говор, али сам га цитирао у деловима, да се види колико је злонамнерно извучен из контекста, јер управо кажем да нам предстоји главна битка за економски опоравак. Ни данас не бих променио у њему ниједну реч", рекао је Милошевић, који је на данашњи дан 2001. године изручен Трибуналу. 

Говор бившег председника Председништва Србије и данас се различито тумачи.

Тадашњи потпредседник Председништва СФРЈ Борисав Јовић сматра да се Милошевићева реченица не може тумачити као ратна намера, већ да је извучена из контекста.

"Апсолутно се у том тренутку то није имало у виду. Човек је говорио о вековној борби српског народа за опстанак, укључујући оружану и сваку другу борбу", рекао је Јовић.

Социолог Милан Николић сматра да је Милошевић схватио тренутак, да Југославија неће опстати, да он не може да замени Тита, и да му је прослава на Газиместану одлична прилика да нагласи своју улогу националног лидера.

"И он се тим говором на неки начин спремао и давао назнаке куда ће се ићи и тражио да сви стану иза њега, јер је много говорио о јединству. Значи, припремао се да поведе једну битку за, како каже, српске интересе, али се у много чему преварио", каже Николић.

На Видовдан 1989. године, у 5000 аутобуса, 50 редовних и ванредних возова и неколико десетина хиљада аутомобила на један скуп дошао је до тада незапамћен број људи.

Различите су процене колико их је било, а крећу се од 700 хиљада до 2 милиона. У првом реду, осим руководства Србије, седели су и председник Председништва СФРЈ Јанез Дрновшек, председник Савезне владе Анте Марковић, Мило Ђукановић, представници  југословенских република, ЈНА, патријарх Герман, представници дипломатског кора и други.