Региони нису увод у фрагментацију Србије

Министар за државну управу и локалну самоуправу Милан Марковић изјавио је да успостављање статистичких региона у Србији за циљ има искључиво ефикасније привлачење средстава из претприступних фондова ЕУ, и нагласио да се тиме ни на који начин не прејудицира нова територијална организација земље.

Марковић је у интервјуу Танјугу истакао да се у вези са изменама Закона о регионалном развоју, којима ће бити успостављено пет статистичких региона, повела непримерена политичка полемика, и да нема говора о томе да су такви региони увод у "фрагментацију Србије", што је теза дела опозиционих странака.

"Наша територијална организација је утврђена Уставом. Не може ниједан закон да уведе нови облик територијалне организације. Да ли ће се и када приступити регионализацији земље, у смислу региона као облика територијалне организације, то је питање о којем ће одлучити, пре свега, грађани, јер не верујем да ће се тако крупна тема уопште ставити на дневни ред без тога да се питају грађани. Дакле, то изискује промену Устава Србије", рекао је Марковић.

Министар Марковић је истакао да проблему регионализације треба приступити пажљиво, и да, и поред тога што неке странке и невладине организације мисле да би то било решење за све проблеме Србије, то у блиској будућности неће бити једно од питања у жижи политичког интересовања.

"Наш неравномерни регионални развој није последица непостојања региона. То нема никакве везе. То што је сиромашан југ и исток Србије, то се увек може мењати подстицајним мерама: да се изгради боља инфраструктура, да се тамо обезбеди бесплатно земљиште за инвеститоре, да се донесе неки закон који би омогућио да се изврши умањење неких обавеза према држави за оне који тамо инвестирају. То су начини како ће да се поспеши привреда", рекао је Марковић.

Нипошто, према његовим речима, не треба изједначавати потребу за равномерним регионалним развојем са регионализацијом, односно променом територијалне организације Србије.

"И када председник Тадић говори о регионализацији, он говори у смислу регионалног развоја, односно равномерног развоја Србије. Председник ниједног момента није рекао да сада треба да имамо још пет регионалних скупштина и пет регионалних влада, пет председника влада итд. То је нешто што уопште није идеја. Када се говори о регионалном развоју, ми треба да седнемо, да размислимо, пре него што се крене у те уставне промене, и да се види шта би ти региони носили, какав би то ниво власти био, које би надлежности имао, да ли нам је уопште потребан", рекао је Марковић.

Реформа изборног система  

Говорећи о неопходности промене изборног законодавства, Марковић је истакао да политички систем Србије има крупну аномалију која се огледа у изузетно великој моћи политичких партија, чиме се сужавају права грађана.

"Садашњи изборни систем је у неком моменту испуњавао потребе нашег друштва. Моје мишљење, и мишљење Демократске странке, јесте да је то превазиђено. Да ми треба даље да продубљујемо нашу демократију и да, у том правцу, треба мењати изборни систем. Моћ коју данас политичке странке имају морамо да ограничимо и морамо да омогућимо грађанима да директно бирају своје представнике у локалне парламенте и у републички парламент", рекао је Марковић.

"Изабрани представници морају бити одговорни грађанима, а на странкама је да, када дође моменат избора, грађанима понуде најквалитетније људе како би добиле те мандате и бориле се квалитетом својих људи и својих програма, а не само страначким дресом, за гласове грађана", објаснио је Марковић.

Према његовим речима, такву врсту реформе изборног система могуће је спровести без промене Устава.

"Све више грађана је свесно тога да су странке узеле део њиховог права. Није право странке да бира парламентарца, то је право грађана. Мислим да људи све више постају свесни тога. То што су некада код нас постојали посланици или одборници који су се могли купити за паре, то је проблем странака - зашто кандидују такве људе. Да су кандидовали људе који не могу да се купе, то се не би дешавало", рекао је Марковић.

Марковић је нагласио да, и поред тога што ДС подржава такав концепт изборног система, у владајућој коалицији и даље нема сагласности за усвајање закона којима би то било омогућено.

"Можда неће проћи ове године, али ће проћи следеће или неке друге. Немогуће је задржавати овај неприродни систем који ми сада имамо. Оваква аномалија која се огледа у тој моћи политичких странака једноставно неће моћи да траје. Ја сам, у том смислу, сигуран да идеје које сам изнео кроз ове законе, који тренутно стоје овде у министарству, да ће те идеје, пре или касније, бити наша реалност", казао је Марковић.

Пререгистрација странака за уређивање политичког система

Значајан допринос уређивању политичког система је, према његовим речима, учињен и пререгистрачијом странака, чиме је њихов број смањен са 600 на између 60 и 70.

"Мислим да смо направили систем који може да функционише трајно. Немамо више потребу да размишљамо да ли ће у регистру бити 300 или 500 странака, имамо једноставно систем који ради. Јако је важно отклонити сумњу у наш политички систем, а једна од сумњи је била сумња у политичке актере, односно политичке субјекте. Сада када чујете да је нешто политичка странка, знате да ту има неке политичке идеје иза које стоји најмање 10.000 наших суграђана", рекао је Марковић.

Више од 500 политичких странака избрисаних из регистра добиће, према његовим речима, решења о брисању, која ће због правне сигурности бити објављена у средствима јавног информисања.

"Једна од примедби је била да смо ставили сувише висок цензус за оснивање странке националних мањина, али половина регистрованих су у ствари странке националних мањина и мислим да је то такође доказ да Србија има изузетно високе стандарде у омогућавању остваривања права припадницима мањина", рекао је Марковић.