Апел за подршку забрани касетне муниције

Активисти за забрану касетних бомби апеловали да Србија потпише међународни споразум о забрани те муниције. Србија, као лидер покрета за забрану касетне муниције, упорно ћути, упозорава жртва касетних бомби Дејан Дикић. У Mинистарству одбране кажу да немају право да самостално одлучују о потписивању тог споразума.

Активисти за забрану касетних бомби су данас, на годишњицу погибије 15 Нишлија од касетних бомби током НАТО бомбардовања, апеловали да Србија потпише међународни споразум о забрани те муниције.

"Многе земље НАТО су потписале споразум о забрани касетне муниције, а Србија, као држава-жртва која је била лидер покрета за забрану касетне муниције, упорно ћути", рекао је агенцији Бета Дејан Дикић, цивилна жртва касетних бомби и активиста за њихову забрану.

Дикићу је касетном бомбом, баченом на насеље Дуваниште у Нишу 12. маја 1999, тешко повређена нога. 

Владу Србије Дикић је позвао да потпише Споразум о забрани употребе касетне муниције јер "порука да ми, као жртва, не желимо да потпишемо забрану једног монструозног оружја, није добра".

У Министарству одбране је агенцији Бета у марту ове године речено да оно нема право да самостално одлучује о потписивању Конвенције о забрани коришћења, производње и продаје касетне муниције, а да је свој став и мишљење доставило Министарству спољних послова и Савету за националну безбедност.

Ко је надлежан? 

У кабинету министра одбране Драгана Шутановца кажу да да он подржава потписивање Конвенције о забрани касетне муниције.

И у Министарству спољних послова Србије је тада речено да оно сматра да би Србија требало да потпише Конвенцију о забрани касетне муниције, али да процену о томе да ли би се и на који начин приступање Конвенцији одразило на одбрамбене ресурсе Србије, не доноси Министарство спољних послова.

У Нишу су, десет година после бомбардовања, видљиви трагови оштећења насталих од касетних бомби, забрањених међународним конвенцијама.

Од завршетка НАТО бомбардовања, до 2006. године, на ужој територији Србије и у Црној Гори погинуло је шест људи, а 12 је рањено заосталом касетном муницијом.

Ти подаци односе се само на регистроване случајеве, а претпоставља се да је на југу Србије у истом периоду било више десетина рањавања заосталом касетном муницијом.

НАТО је Србији почетком октобра 2007. године доставио мапу са координатама места на која су бачене касетне бомбе што би требало да омогуће тачно лоцирање и обележавање опасних места.

Напад касетним бомбама поновљен је 12. маја 1999. године око 15 часова, али тада, у насељима Дуваниште, Трошарина и на Булевару Немањића, није, срећом, било жртава.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 28. март 2024.
20° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво