Скупштина размотрила сет еколошких закона

Обједињена начелна расправа о шест еколошких закона завршена током данашњег заседања. Парламент у уторак наставља рад разматрањем предлога закона о потврђивању двадесетак конвенција и споразума.

Посланици Скупштине Србије размотрили су предлоге закона о заштити од буке у животној средини, о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда, о заштити ваздуха, о процени утицаја на животну средину, о заштити природе и изменама и допунама Закона заштити животне средине.

Циљ предложних измена и допуна Закона о заштити животне средине је даље усаглашавање са европским прописима и пооштравање казнене политике.

То је други сет еколошких закона који су посланици размотрили на текућој седници и представљају један од услова за приближавање Србије Европској унији.

Посланици опозиције током расправе указали су на важност очувања животне средине, али и на бројне проблеме у Србији у тој области.

Електронски систем за утврђивање кворума и гласање, који је био у квару два дана је прорадио, али потешкоће су се јавиле при првом обраћању посланика са места јер микрофоном није радио првих неколико минута.

Опозиција против обједињене расправе

Опозиција је током расправе негодовала што су предлози закона обједињени истичући да су закони од изузетног значаја па је о њима потребно појединачно расправљати.

Расправа је обједињена и о потврђивању амандмана на анекс Б Кјото протокола уз Оквирну конвенцију о промени климе, о потврђивању Ротердамске конвенције о поступку давања сагласности на основу претходног обавештења за одређене опасне хемикалије и пестициде у међународној трговини и Конвенције о доступности информација, учешћа јавности у доношењу одлука и праву на правну заштиту у питањима животне средине.

Посланица ДСС Милица Војић Марковић оценила је да неће бити финасијских средстава за примену тих закона и указала на проблеме загађености Великог бачког канала, али и на проблем загађења у местима где су термоенергетска постројења и цементаре.

Марковићева је рекла да су узроци еколошких проблема у Србији неусклађеност прописа у области мисије са директивама ЕУ, затим ниска ефикасност постојећих уређаја за пречишћавање у индустријском и енергетском сектору, коришћење застарелих технологија као и лош квалитет моторних горива.

Зоран Машић из посланичког клуба Напред Србијо указао је на низ мера које предвиђају предложени закони и подржао повећање казни за загађиваче.

Посланица СРС Марина Рагуш, једина из тог клуба присутна у сали, искористила је нешто више од сат времена за расправу о предложеним законима колико је иначе и предвиђено за СРС.

Рагушева је тражила податке надлежног Министарства о стању животне средине у Србији, као и трошењу средстава локалних самоуправа за те намене.

Посланица СРС је, позивајући се на податке пројекта одрживог развоја Србије и стања животне средине чији аутор је Радмило Пешић, навела да штете од загађења ваздуха у Србији на годишњем нивоу достижу 1,37 милијарди евра, док укупне штете од загађења премашују четири милијарде евра.

Рагушева је питала на који начин ће се Србија приближити ЕУ са "таквим стањем" и колико ће Србију коштати то приближавање.

Ускоро извештај о стању животне средине у 2007. години

Министар за заштиту животне средине и просторно планирање Оливер Дулић навео је раније да еколошки закони представљају нову политике Србије у заштити животне средине, који ће суштински изменити изглед земље.

Дулић је током расправе подсетио да Србија за заштиту животне средине издваја тек 0,2 одсто друштвеног бруто производа.

Реагујући на наводе посланика опозиције, министар Дулић је најавио да ће извештај о стању животне средине у 2007. години ускоро бити достављен Скупштини и да би убрзо требало да буде завршен и извештај за прошлу годину, уз податке о раду еколошке инспекције, као и да се ти докуметни раде на основу методологије која је прихваћена у ЕУ.

Од 49 предлога закона колико се налази на дневном реду седнице која је почела 30. марта посланици су до сада размотрили 14.