Од данас заседања у Дому Народне скупштине

Посланици Скупштине Србије од данас ће заседати у Дому народне Скупштине, на Тргу Николе Пашића. Секретар Скупштине Србије Вељко Одаловић рекао је у Јутарњем програму РТС-а да се после 72 године парламент враћа у ту зграду и да ће ентеријер и цео амбијент на данашњој седници изгледати као што је изгледао 1937. године.

Новина је што у новој згради посланици неће излазити за говорницу, већ ће говорити са места, што би, по мишљењу Одаловића, требало да уштеди време у раду парламента и учини га ефикаснијим.

Секретар Скупштине Србије је навео да ће нека скупштинска тела која су неопходна за рад седнице бити премештена у нову зграду на Трг Николе Пашића, али да ће већина одбора и тела остати на старој адреси, у Улици Краља Милана.

Скупштина Србије утврдила је дневни ред нове седнице, а расправу о више о 49 тачака почеће у 14 сати разматрањем Предлога закона о изгледу и употреби грба, заставе и химне Србије. У 12 сати почињу консултације председнице Парламента са шефовима посланичких група.

Историјат здања

Камен темељац за изградњу зграде на Тргу Николе Пашића положен је 27. августа 1907. године, у присуству краља Петра Првог Карађорђевића. У темеље здања, том приликом, уграђена је повеља са именима краља, митрополита и главног архитекте Јована Илкића.

Дом Народне скупштине изграђен је у близини данашњег Ташмајданског парка, места где је 30. новембра 1830. године прочитан султанов Хатишериф, којим је српски народ добио право на слободу, а Милош Обреновић постао наследни кнез српске државе.

Уједињењем Срба, Хрвата и Словенаца у заједничку државу измењена је структура представничког тела, што је захтевало другачију зграду парламента. После смрти Јована Илкића 1917. године, његовом сину Павлу Илкићу поверена је измена пројекта, по коме су радови настављени у периоду од 1920. до 1926. године.

Никола Краснов био је главни пројектант у следећој фази градње, која је започета 1934. године. Краснов, који је после Октобарске револуције са групом емиграната дошао у Београд, дао је велики допринос репрезентативности скупштинског здања, посебно уређењу ентеријера.

Ограда се налазила око скупштинског здања до 1956. године, када је употребљена за украшавање виле „Биљана" на Охриду и ограду око „Белог двора" на Дедињу.

Скулптура „Играли се коњи врани", дело вајара Томе Росандића, уз степенишни прилаз, постављена је 1939. године.

Изградња Народне скупштине Краљевине Југославије завршена је 1936. године. Исте године, 19. октобра, здање је отворено, а 20. октобра у њему је одржана и прва седница новог сазива. Током Другог светског рата, у згради на Тргу Николе Пашића налазила се немачка Команда, због чега је током рата била поштеђена разарања.

Привремена скупштина Демократске Федеративне Југославије заседала је у овој згради, а потом Уставотворна скупштина, која је 29. новембра исте године у Великој скупштинској сали прогласила Републику.

Од 1945. године, зграда је коришћена као представнички дом Демократске Федеративне Републике Југославије, Федеративне Народне Републике Југославије, Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, Савезне Републике Југославије и Државне заједнице Србије и Црне Горе, а од 3. јула 2006. године званично је постала Дом Народне скупштине Републике Србије.

Због изузетне историјске, архитектонске и уметничке вредности, зграда данашњег Дома Народне скупштине проглашена је 1984. године за споменик културе.
 
На дневном реду Закон о грбу, застави и химни

Председница Скупштине Србије Славица Ђукић-Дејановић најавила је да ће предложити да прва тачка дневног реда "буде мало свечарска, државничка, да се донесе закон о химни, грбу, односно о симболима државе".

Усвајањем Закона о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије биће озакоњени државни симболи утврђени новим Уставом из новембра 2006. године.

Уставом Србије утврђено је да се грб Србије користи као Велики грб и као Мали грб. Застава Србије користи се као Народна застава и као Државна застава, са размерама 3:2 (дужина према висини).

Према предложеним закону, Народна застава је хоризонтална тробојка са пољима истих висина, одозго на доле: црвена, плава и бела, а Државна застава изгледа исто, али у центру помереном ка јарболу за једну седмину укупне дужине заставе има Мали грб Републике Србије.

Закон утврђује да је химна Србије свечана песма "Боже правде" Јована Ђорђевића, на музику Даворина Јенка.

На предлоге закона поднето 3.300 амандмана 

Осим Предлога закона о изгледу грба, заставе и химне Републике Србије парламент би требало да расправља о 49 тачака.

На дневном реду четврте седнице су предлози закона о развоју, производњи, складиштењу и употреби хемијског оружја и о његовом уништавању, а посланици ће разматрати и сет закона из области екологије.

Посланици би требало да расправљају о потврђивању међудржавних конвенција и протокола.

На дневном реду су и Предлог закона о политичким странкама, Предлог закона о Фонду за развој Србије, као и предлози закона о изменама и допунама Закона о привредним коморама, о престанку важења Закона о Фонду за осигурање и финансирање спољнотрговинских послова, о спољнотрговинском пословању и Предлог закона о стандардизацији.

Парламент Србије ће разматрати и предлоге закона о техничким захтевима за производе и оцењивању усаглашености, о туризму, о запошљавању и осигурању за случај незапослености, о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом.

Секретар Скупштине Србије Вељко Одаловић је за РТС прецизирао да је до синоћ приспело око 3.300 амандмана на предложене законе, од чега су само посланици СРС доставили око 2.800 амандмана.