Поштовање међународног права и нови преговори

Председник Србије Борис Тадић позвао је све чланице УН које нису признале Косово да наставе да буду уздржане, док Међународни суд правде не да одговор на питање да ли је једнострано проглашење независности Косова у сагласности са међународним правом. Тадић је за Други дневник РТС-а рекао да је седници Савета безбедности УН о Косову била веома важна јер постоје очигледна намера да се УНМИК истисне са Косова и Метохије.

Савет безбедности Уједињених нација разматрао је извештај шефа светске организације Бан Ки Муна о стању на Косову, нешто више од годину дана од када су косовски Албанци једнострано прогласили независност.

Тадић је на седници Савета безбедности УН о Косову рекао да се Србија "залаже за нове преговоре јер једино они могу обезбедити праведно, компромисно и обострано прихватљиво решење" и да "никада неће признати независност Косова ни посредно, ни непосредно и наставиће са дипломатском, правном и мирном одбраном свог интегритета".

"Нико не би смео својим поступцима да прејудицира исход одлуке. Стога никако не би требало охрабривати нова признања тзв. независног Косова", рекао је Тадић.

"Ми смо уверени да ће одлука Међународног суда правде бити од изузетне користи за читаву светску организацију јер ће спречити да Косово послужи као крајње опасан преседан у свим деловима света где постоје сецесионистичке тежње", рекао је председник Србије.

На Косову нема државе

"Свима је јасно да 13 месеци после нелегално једнострано проглашене независности, на Косову нема државе, а заштита људских права је недовољна, о чему очигледно сведочи минимални број Срба и других расељених који су се вратили на Косово".

"Србија, као и бројне земље ЕУ, има изузетних проблема због активности албанске мафије на Косову која се бави шверцом наркотика, као и трговином људима и оружјем", рекао је српски председник.

Нагласивши да Србија жели да се "обезбеди нормалан живот у покрајини" и "мир и безбедност свих грађана на Косову", Тадић је изразио уеврење да "и Срби и Албанци могу, без страха и насиља, да живе једни поред других и једни са другима" због чега "представници УН и Еулекса морају да испуне свој мандат у потпуности".

Срби кажњени бомбама

Тадић је подсетио да се седница Савета безбедности УН посвећена Косову одржава дан уочи десетогодишњице почетка НАТО бомбардовања Србије у којем је погинуло 2.500 цивила и причињена штета која се процењује на 30 милијарди долара.

Истовремено је додао да је од успостављања међународне управе више од 200.000 Срба напустило Косово.

"Срби су пре десет година кажњени бомбама, а косовски Албанци десет година касније, упркос протеривању Срба и паљењу њихових кућа и цркава, бивају награђени тиме што је више од 50 земаља признало нелегалну независност наше јужне покрајине", рекао је.

Тадић је указао да "на Косову за Србе ни данас нема безбедности, нема слободе кретања, нема правде, нема струје, воде, нити поштовања основних цивилизацијских норми" и да зато не може да се сложи са "оптимистичким проценама из известаја генералног секретара јер те тврдње демантује реално стање на терену".

Полемика о НАТО бомбардовању

Представница Велике Британије у УН Карен Пирс изразила је неслагање с председником Србије.

"Потребно је да се присетимо зашто је то било неопходно. Та акција НАТО је била интервенција да се спречи велика хуманитарна катастрофа на Косову", рекла је Пирс.

Реагујући на њене речи, руски представник је рекао да је њен став једностран и да ништа није речено о активнстима Ослободилачке војске Косова.

Чуркин је подсетио и да се сутра навршава десет година од почетка НАТО бомбардовања Србије, указујући да су тада уништавани цивилни циљеви, што је за резултат имало хиљаде настрадалих.

Посебно је поменуо бомбардовање зграде РТС-а у Београду, додавши да су политичке последице бомбардовања биле још горе, јер су довеле до сепаратизма на Косову.

Албанци траже укидање УНМИК-а 

Министар иностраних послова Косова Скендер Хисени затражио је мисија УН оконча мандат, имајући у виду да употпуности постаје оперативна мисија Европске уније.

Хисени је амбасадоре држава чланица Савета безбедности подсетио да је 17. фебруара Косово обележило годину дана од проглаења независности и оценио да је у том периоду остварен напредак у свим областима.

"Грађани Косова прославили су мирно и достојаствено прву годињицу независности, упркос провокацијама одређених посланика Скуптине Србије који су у Звечану одржали некакву седницу", рекао је Хисени.

Хисени је рекао да је Косово формирало безбедносне снаге, уз подршку НАТО, Национални савет за безбедност, а наставља се и ширење дипломатске мреже у иностранству.

Влада Косова, рекао је Хисени, наставља да побољшава услове у којима живе мањине, посебно у деловима са српском већином, иако "Србија не чини нитша да помогне у том процесу".

"Србија наставља да охрабрује нелегалне и паралелне структуре на северу Косова", упозорио је Хисени и истакао да је то подрује "рај за све врсте криминалних и нелегалних активности".

"Косово је спремно на сарадњу са Србијом, као две независне и суверене државе", рекао је Хисени.

Русија: Оптужбе на рачун Београда бесмислене

Представник Русије у Савету безбедности УН Виталиј Чуркин изјавио је да мисија Уједињених нација на Косову и Метохији треба да задржи административну функцију и позвао на имплементацију плана о шест тачака генералног секретара Бан Ки-муна.

Чуркин је на седници Савета безбедности истакао да је на Косову дошло до пораста незакоња и криминала, што доводи до смањења повратака расељених Срба.

"Једина шанса да се поправи ситуација је да на Косову остане мисија Уједињених нација. УН мисија мора да задржи административну и политичку функцију, а Савет безбедности треба да омогући наставак дијалога између Београда и Приштине и имплементације плана о шест тачака", нагласио је Чуркин.

Говорећи о Еулексу на Косову, руски амбасадор је казао да природа те мисије није неутрална, "што се коси са извештајем генералног секретара, где није изнета ниједна од постојећих замерки на рад мисије".

Чуркин је оценио да су "бесмислени" покушаји да се за све проблеме на Косову оптужи Београд.

"Годину дана од проглашења независности незапосленост је порасла, а привреда није напредовала. Једина ствар која напредује је криминал и несигурност за опстанак мањина. Разлог за овакву ситуацију је недостатак система и безбедности и зато је нузно да међународне снаге остану на Косову", истакао је руски представник.

Чуркин је рекао да поздравља закључке које је пред Савет безбедности изнео председник Србије Борис Тадић и додао да је захвалан на информацијама које је српски председник изнео.

Проблеми за УНМИК, нема повратка расељених

Шеф УНМИК-а Ламберто Занијер је навео да је рад те мисије, од једностраног проглашења независности прошле године, соучен са озбиљним проблемима, јер је косовски Албанци "сматрају препреком за остваривање пуне државности".

"Косовске власти, под значајним притиском опозиције, последњих месеци су упорно понављали да резолуција 1244 више није релевантан документ и да немају никакве правне обавезе да би је поштовали", навео је шеф УНМИК-а.

Занијер се, протеклих седмица суочио са озбиљним проблемима, јер после разговора са представницима Београда о спровођењу плана у шест тачака није успевао да уговори састанак са званичницима владе у Приштини.

У редовни тромесечни извештај УНМИК-а о стању на Косову, по први пут, је укључен и део који се односи на досадашњи рад мисије Европске уније, Еулекса и који је потписао шеф те мисије и некадашњи командант Кфора, Француз Ив де Кермабон.

Занијер је у извештају, који обухвата период од 1. новембра 2008. до 9. марта ове године, наводи да је безбедносна ситуација на Косову стабилна, мада се у северном делу Косовске Митровице догодила серија инцидената.

Шеф УНМИК-а је навео да је у току убрзана реконфигурација мисије УН на Косову и Метохији уз, како је навео, консултације са главним актерима на терену. Очекује се да ће бити завршена до почетка буџетског циклуса 2009 -2010. године.

Након тога, реконфигурисана мисија УН на Косову и Метохији остаће у веома смањеном обиму на подручју Косовске Митровице и бавиће се питањима мањина, повратком расељених и слободом кретања и културним наслеђем.

На техничком нивоу, УНМИК је предузео неколико корака у спровођењу техничког дела споразума, а специјални представник УН обавио је разговоре на политичком нивоу са највишим представницима српских власти о спровођењу плана у шест тачака.

Повратак избеглица, као и у листом свим извештајима генералног секретара УН од 1999. године до данас, оцењен је изузетно лоше. Према подацима УНХЦР-а, само 582 особе које припадају мањинским заједницама вратиле су се у своје домове.

Еулекс је, навео је Занијер, решен да у потпуности поштује Резолуцију 1244 и делује у статусно неутралним оквирима УН. "У тренутку када постепено достиже пун оперативни капацитет, Еулекс мора да настави да узима у обзир специфичне околности и питања свих заједница," истакао је генерални секретар УН.

Ипак, закључио је Занијер, институције косовских Срба на северу Покрајине неспремне су да сарађују са Еулексом по питању царина, а лидери косовских Срба и Београд и даље се противе сарадњи са канцеларијом Међународног цивилног представника.