Рокови МСП-а Србији и Хрватској

Међународни суд правде у Хагу одредио је 20. децембар ове године и 4. новембар 2011. године као рокове Хрватској и Србији да доставе поднеске у вези с тужбом и противтужбом због кршења Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида, саопштено је из МСП.

Суд је узео у обзир чињенице из противтужбе коју је Србија поднела 4. јануара, у којој се од суда тражи "да пресуди и прогласи да је Хрватска прекршила обавезе из Конвенције тиме што је у току и после операције 'Олуја', у августу 1995, намеравала да уништи српску националну и етничку групу која је живела у Крајини убијењем припаднике те групе, изазивањем озбиљних телесних и менталних повреда члановима групе и намерним подвргавањем чланове групе животним условима који је требало да доведу до њиховог делимичног уништења", наведено је у саопштењу.

У саопштењу се подсећа да Србија од Хрватске тражи да "прихвати последице својих међународно незаконитих дела, тиме што ће Србима из Крајине у потпуности надокнадити сву претрпљену штету и губитке настале као последица геноцида, као и тиме што ће установити све правне услове и обезбедити животне услове за безбедан и слободан повратак Срба у њихове домове".

Од Хрватске се очекује и да "измени закон о празницима, данима сећања и нерадним данима, тако што ће уклонити Дан победе и домовинске захвалности, Дан хрватских бранитеља који се славе 5. августа, као дан победе у геноцидној операцији "Олуја", са листе својих јавних празника", наведено је у саопштењу МСП.

"Будући да Хрватска није уложила приговор на ове тврдње из противтужбе Србије, Суд није сматрао да у овој фази мора да донесе дефинитивну одлуку по питању да ли су наведене тврдње у складу са Правилником суда", поручено је из МСП.

Тужба и контратужба 

Хрватска је Међународном суду правде у Хагу 1999. године поднела тужбу против Србије. У њој се тврди да је Београд одговоран за "етничко чишћење" хрватских грађана као "облик геноцида", зато што је "директно контролисао активности својих оружаних снага, обавештајних агената и разних паравојних одреда који су починили злочине на територији Хрватске".

Наводи се да су злочини почињени посебно у Вуковару, региону Книна, источне и западне Славоније и Далмације. Према тврдњи Хрватске, у том периоду убијено је око 10.000 особа, док је више од 7.000 било затвoрeнo у логорима.

Влада Србије је одговорила контратужбом, саопштивши да се "Република Србија одлучила на овај корак јер је Република Хрватска 2. јула 1999. године покренула поступак пред Међународним судом правде у Хагу против тадашње СР Југославије због наводног кршења Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида током оружаних сукоба на територији те Републике од 1991. до 1995. године".

Обимна контратужба, у пет томова, садржи детаље везане за злочине почињене над Србима у Хрватској у периоду од 1991. до 1995. године, али и обиман, историјски, додатак о периоду од 1941. до 1945. године.