Читај ми!

Мали: Три стуба предложеног буџета – очување животног стандарда, капиталне инвестиције и енергетика

Србија у овом тренутку има 285 милијарди динара на рачуну, каже министар финансија Синиша Мали и истиче да је упркос кризи која траје већ три године сваки макроекономски индикатор позитиван и да се српска економија показала жилавијом од много већих и јачих економија.

На седници скупштинског Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава, министар финансија Синиша Мали је рекао да ће бруто домаћи производ ове године први пут прећи 60 милијарди евра, додајући да се исплатило отварање фабрика.

Како је нагласио, јавни дуг је 54 одсто.

Говорећи о предлогу буџета за 2023. годину, Мали је рекао да су предвиђени укупни приходи и примања у износу од 1.843,4 милијарде динара, као и да постоје три стуба - очување животног стандарда грађана, капиталне инвестиције и енергетика.

Очување стандарда реализоваће се кроз повећање пензија и плата у јавном сектору, рекао је Мали и навео да су пензије повећане у новембру за девет одсто и да у јануару следи повећање од 12,1 одсто, као и да ће плате у јавном сектору бити повећане 12,5 одсто, а у Војсци 25 одсто.

Када је реч о енергетици, Мали је најавио активно реструктурирање јавних предузећа у том сектору, истакавши да Србија има довољно гаса и за грађане и за привреду, а да је стигао и угаљ из Индонезије.

Очување животног стандарда грађана 

Када је реч о очувању животног стандарда грађана, министар финансија је подсетио да су од 1. новембра ове године пензије повећане за девет одсто, и да су 2. децембра већ исплаћене прве увећане пензије за категорију „самосталне делатности", док ће 6. децембра бити исплаћене увећане војне и пољопривредне пензије, а 10. децембра све остале пензије.

"Од 1. јануара 2023. године имамо ново повећање пензија од 12,1 одсто, што је, заједно са девет одсто, кумулативно највеће повећање пензија, које у процентима износи 20,8 одсто. Дакле, чувамо животни стандард наших најстаријих суграђана, који су у фебруару ове године добили по 20.000 динара што је највеће једнократно давање које смо имали", навео је Синиша Мали.

Он је најавио и повећање плата у јавном сектору од 12,5 одсто, као и повећање плата од 25 одсто за војску, јер држава жели да да подршку нашим војницима у актуелној ситуацији која није нимало једноставна, ни наивна, када је безбедност наше земље у питању.

"Такође, минимална зарада ће од 1. јануара бити већа за 14,3 одсто. Пре само десет година минимална зарада је износила око 15.700 динара, а сада је више него дупло већа", рекао је министар финансија.

Према његовим речима, буџетом је предвиђено и даље растерећење зарада, па је тако од 1. јануара 2023. године планирано повећање неопорезивог дела бруто зараде за 12,5 одсто, са 19.300 на 21.712 динара, уз истовремено смањење стопе доприноса ПИО на терет послодавца за један процентни поен.

"Пре пар година је укупно оптерећење зарада било 64 одсто, а сада ће бити 60 одсто. Дакле, опет је држава преузела на себе терет повећања минималне зараде. То смо урадили како бисмо обезбедили могућности за ново запошљавање, или бар, како не би дошло до смањења тренутне запослености", навео је Мали.

Капиталне инвестиције 

Када је реч о другом стубу буџета, капиталним инвестицијама, Синиша Мали је рекао да је предлогом буџета за капиталне инвестиције опредељено 6,8 одсто БДП-а, док је 2010, 2011. године износило око 3,1, 3,2 одсто БДП-а.

"Сада имамо високе стопе улагања у капиталне пројекте. Нисмо одустали ни од једне капиталне инвестиције. У Србији се и даље ради и гради свуда, и када су ауто-путеви у питању, и фабрике за пречишћавање отпадних вода, и изградња канализационе мреже кроз пројекат Чиста Србија, и болнице, домови здравља, школе, преко Министарства за јавна улагања", навео је министар, истичући да улагање у капиталне пројекте доприноси даљем расту БДП-а и квалитету инфраструктуре како би били још атрактивнији за инветиторе.

Министар је упитао и ко би, пре пар година, могао да замисли да ће се у Србији ићи возовима који достижу брзине од 200 километара на час, а сада је то реалност.

Енергетика - резерва за набавку гаса и струје

Када је реч о трећем струбу на којем се буџет заснива - енергетици, Синиша Мали је рекао да у буџету постоји резерва за набавку гаса и струје, уз оно што смо преузели на себе у споразуму са ММФ-ом, а то је активно реструктурирање предузећа у сектору енергетике, како би у потпуности стабилизовали енергетски сектор у најкраћем периоду и како би од тог сектора направили генератор раста.

Министар је истакао и да је складиште гаса у Банатском двору пуно, да тренутно трошимо гас из складишта у Мађарској, те да имамо довољно гаса за наше потребе.

Када је реч о струји, министар је рекао да је у септембру 2021. године цена по мегават сату била 55 до 60 евра, а данас је 300 до 400 евра, а ишла је чак и до 500 евра. Према његовим речима, десет пута се променила цена струје, али у Србији и даље имамо најјефтинију струју у Европи, што показује јачину државе и опредељеност ка очувању животног стандарда грађана Србије.

Он је истакао и да се у Закону о буџетском систему налазе и нова фискална правила, која су договорена са ММФ-ом, и која се односе на плате, пензије, дефицит, износ јавног дуга, те да је Влада посвећена одржавању макроекономске стабилности.

Опозиција критиковала буџет

Током расправе на скупштинском одбору више посланика опозиције упутило је критике на предложени буџет за 2023. годину, док су га представници власти подржали.

Посланик Мирослав Алексић из Народне странке као кључне проблем навео је јавни дуг и нетранспарентност и оценио да се власт труди да прикаже како Србија не иде ка кризи јавног дуга који је сада 33 милијарде евра, а у следећој години биће већи.

Указао је и на проблем нетраспарентности у буџетској потрошњи. Оценио је да је некомпетентност у ЕПС-у већи проблем за Србију од енергетске кризе.

Посланик ДС-а Ненад Митровић рекао је да је реално стање другачије од оног што је представило Министарство финансија и рекао да неће подржати буџет.

Посланик Странке слободе и правде Владимир Обрадовић оценио је да се ситуација представља ружичастом, а да у стварности није таква. Истакао је да повећање плата не прати стварни раст трошкова живота, те да је реч о неправично линеарном повећању. Заложио се и за бржи раст плата у просвети, које су испод републичког просека.

Посланица СНС-а Александра Томић оценила је да је Влада са предлогом буџета направила добар план за изазове који предстоје и нагласила да увек постоји прилика за ребаланс. Њен колега Небојша Бакарец подсетио је да су издвајања од 15,5 милијарди динара за културу и информисање сада дупло већа него 2011. године, а да је буџет већи 2,5 пута.

Посланик Двери Бошко Обрадовић истакао је да буџетски приоритет не може бити пут Ниш–Мердаре, као ни изградња стадиона, а запитао се и на шта годишње оде 150 милиона евра из буџета за плаћење казни. Заложио се и за више транспарентност када су у питању буџетске субвенције страним инвеститорима.

Обрадовић је истакао да ће планирана поскупљења струје и гаса, са све досадашњим, изазвати цунами цена за обичне грађане те да неће бити довољна планирана повећања плата и пензија.

Нагласио је да су Двери за "алтернативни буџет" кроз који би се грађанима исплатиле "дуговане зараде из пљачкашких приватизација и вратиле умањене пензије", а субвенције усмериле као домаћој привреди.

Кроз јавно слушање о предлогу буџета за 2023. и завршном рачуну за 2021. годину Немања Ненадић из Транспарентности Србија дао је више сугестија као би транспарентност трошења јавних финансија била већа.

Упозорио је да је крајње неадекватно као индикатор успешности навести да би требало имати 2,5 понуде за јавну набавку просечно и тако упозорио на проблем са недовољном конкуренцијом.

Пред Одбором за финансије је расправа о изменама више закона који ће се сутра наћи на скупштинском заседању.

субота, 20. април 2024.
7° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво