Смајловићева за РТС: Косовско питање демонстрација моћи Запада, то је врло опасна ситуација за нас

Љиљана Смајловић каже да се Западу очигледно жури у решавању косовског питања.

"Овде се одједном сада тражи од Србије и Косова да се договоре до 24. фебруара о нечему о чему нису успели да се договоре последње 22 године или од 2008. године", додаје Смајловићева.

Истиче да је ово жесток притисак.

"Њима се јако жури и они када кажу ‘тешка батина‘ то је намерно играње на то да се овде евоцирају успомене на догађаје пре бомбардовања. Прво у Рамбујеу Албанци нису хтели на све да пристану, онда су они пристали, Србија није пристала, Србија је бомбардована. Значи овде се поиграва с речима да би се рекло – богами нећемо да кажемо шта ће да се деси, али ће бити врло лоше за оне који одбију оно што ми захтевамо", поручује Смајловићева.

На питање да ли то звучи застрашујуће, Смајловићева истиче да то не звучи толико различито колико је сада ситуација потпуно другачија са ратом у Украјини, као и да је јасно зашто се Западу толико жури.

"Ако је ово борба за то ко ће доминирати светом и ако тренутно западне силе доминирају светом, па оне свакако хоће да покажу – ово је наше двориште. Како је рекао (високи представник за спољне послове ЕУ Жозеп) Борељ – ово је наша башта, ово је наш врт, остатак света је џунгла. Па ако они не могу да уреде ствари ни у свом врту... Сада се некако испоставља да је решавање нашег сукоба са Косовом важан део доказивања да је Запад и даље доминантна сила на свету, то је врло опасна ситуација за Србију", сматра Смајловићева.

Указује да је за "Србију рискантно да она буде земља која ће да објашњава Западу – нисте ви доминантна сила и то ћемо вам доказати тиме што нећете успети да нас приморате да нешто урадимо".

"То је она ситуација у коју смо се већ једном ставили – да се на нама доказује ко влада светом и то бисмо морали да избегнемо, а истовремено да избегнемо да нам се скрше и последњи остаци нашег присуства", наводи Смајловићева.

Зашто је важан баш 24. фебруар 

Говорећи о томе зашто је Квинти важан баш 24. фебруар иако смо јуче чули америчког изасланика Габријела Ескобара који одбацује временско орочавање, као и да ли верује да је то баш 24. фебруар због почетка рата у Украјини, Смајловићева каже да јој то не би било нелогично, јер је то неки симболички датум.

"Ескобар и Европљани другачије говоре – Ескобар каже не постоји никакав термин, али 'ја сам чуо европске колеге да говоре о седмицама, а не о месецима'. Мислим да се намерно ствара нервоза и код једних и код других", додаје она.

Истиче да је управо Ескобар у Приштини рекао веома је важно да кад они нешто препоручују да их добро чују.

"Ескобар је рекао – тражимо од вас да на 10 месеци одложите одлуку о пререгистрацији. Ја бих рекла да је 10 месеци неки рок и за договор. Закључила бих да је он рекао Куртију – постоји могућност да сломимо Србију па да прихвати ваше чланство у УН у року од 10 месеци, дајте, одложите ту пререгистрацију, немојте да правите проблеме, да сад нешто дестабилизујемо, а онда ћете добити све што желите кроз 10 месеци", наводи Смајловићева.

Указује да Курти на ту понуду још није одговорио, као и да је свој легитимитет засновао на томе да неће да дозволи Заједницу српских општина, да ће је дозволити само као невладину организацију, док Американци и Европљани тврде да имају намеру да испуне Бриселски споразум, као и да ће тражити да се формира ЗСО.

"Дакле, ми не можемо да будемо сигурни да ће Курти све ово да прихвати, ово је и за њега прилично тешко, јер он мора да одустане од две ствари – 1. новембра сигурно промена таблица и ЗСО сигурно неће постојати", истиче Смајловићева.

"Запад ствара утисак да је и Београду и Приштини једнако тешко"

Поручује да Запад ствара утисак да је и Београду и Приштини једнако тешко да прихвате, али да ће они се трудити свим силама да то ураде.

На питање да ли постоји нека паралела између техничког споразума о таблицама и политичког споразума, Смајловићева каже да постоји неки рок.

"Чим су они рекли 10 месеци, ја бих закључила да је Куртију речено: дај нам 10 месеци, видећеш, решићемо ово", каже она.

Говорећи о томе да ли верује у тезу да се жури са решавањем пре него што можда Доналд Трамп поново дође на власт у Америци, Смајловићева каже да у то апсолутно не верује.

"Мислим да је то потпуна глупост и да је страх од Доналда Трампа неки унутрашњополитички страх у Америци, мислим да ништа што се ради око Балкана није у страху од Доналда Трампа", каже она.

Истиче да се ово решава у оквиру питања ко доминира светом и може ли Запад да покаже свима да може сасвим сигурно да победи Русију на Балкану када је реч о томе ко има више утицаја.

Куда може да води убрзана шатл дипломатија

Када је реч о томе куда може да води убрзана шатл дипломатија, Смајловићева каже да скоро да је већ имамо свакодневно.

"Сваки дан имају различите нијансе у оном што говоре и то је та шатл дипломатија. Директни разговори имају многе предности над шатл дипломатијом. Шатл дипломатија: Ескобар, Лајчак, Борељ и сви посредници дођу у Београд и кажу шта им је Курти испричао. Ми не можемо да знамо ни да ли им је Курти баш тако рекао, ни да ли нам они преносе само део онога што је Курти рекао, да ли нам преносе оно што они желе да ми знамо о томе како је Приштино тешко око овога, каже да ће она преузети тамо ствари сама. Ви сте увек потпуно остављени на милост и немилост тим дипломатама, две стране се никада не срећу директно, него неко други стално препричава и тумачи шта је чуо у Београду или Приштини", наводи Смајловићева.

Чак се говори о томе да ако пропадну сви разговори, могло би да дође до новог Дејтона, а Смајловићева каже да је то извођење из зоне комфора.

"Одвешћемо лидере и држаћемо их негде. Ја сам склона да мислим да није ово проблем тог ранга, овај наш мали проблем, и да нико заиста не планира да се током рата у Украјини сав усредсреди и каже: чекајте прво да решимо овај Балкан. То ми је тешко да замислим, али разумем зашто нам се под носом маше тим Дејтоном – то је за нас већ нека претња, без обзира на то што је Дејтонски споразум испао одличан за српску страну у БиХ", наглашава Смајловићева.

"За нас стварна опасност да пет земаља чланица ЕУ призна независност"

Истиче да је за нас стварна опасност да пет земаља чланица ЕУ које до сада нису признају косовску независност.

"Ја не знам шта је наша позиција ако ових пет земаља у ЕУ које до сада нису признале Косово и четири у НАТО да признају. То би био за нас жесток притисак. Док год они не могу да наговоре своје чланице да признају Косово – мени се чини да Србија није под тако страшним притиском. Она јесте под жестоким притиском, али ово ће да искомпликује", додаје она.

Истиче и да је циљ да "Косово постане земља коју сви признају, као и да се то постиже уласком у међународне установе".

"То је разлог зашто се Србија бори да Косово не уђе, јер је то једна потпуна легализација те земље и онда и оне земље које нису признале рећи ће: чекај, ако су они ушли у УН, ако је Србија прихватила да уђу у међународне установе, зашто их ми не бисмо признали", наводи Смајловићева.

Објашњава и да је 24. фебруар важан, јер постоји та теорија "да ако Запад натера Србију да прихвати постојање Косова као независне државе, онда су избили руском председнику Владимиру Путину аргумент".

"Онда смо рекли: није тачно да смо ми кршили међународно право, ево, све је чисто на папиру, они су се договорили, то је ипак био израз тежњи оба народа. То није био израз тежњи оба народа, ту су прекршени суверенитет и интегритет тадашње Југославије и ми морамо да се боримо да то докажемо да се насилним, бесправим чином Косово одвојило, то је наш важан међународни аргумент", истиче Смајловићева.

Поручује да у том смислу морамо да држимо неку консеквентну линију и да покажемо и да се у случају Украјине држимо исто као према свом сукобу.

"Истовремено, морамо да нађемо начин да кажемо Американцима да ми нећемо да учествујемо у том рату на вашој страни чак ни увођењем санкција, хоћемо да останемо неутрални", закључила је Смајловићева.