Уочи састанка Вучића и Куртија у Бриселу, шта је на дневном реду

Са Андрићевог венца поручују да у седиште Уније не путују са пуно оптимизма. У међувремену, стижу најаве из Приштине. После недавних напетости и одложене примене одлуке о документима за улазак на Космет као и о таблицама, тамошњи званичници кажу - неће се разговарати о већ договореним темама.

"Не видим на који начин може да се деси састанак без да се разговара о тој кризној ситуацији, друга ствар мислим да сигурно Курти нема политичког кредита да комуницира у косовској јавности то да ће он сада отићи да преговара о нечему што је већ донео као одлуку и што је већ обећао и својим бирачима и целој косовској јавности да ће бити урађено сада са малим одлагањем. Песимиста сам да ће то исходити неком напретку", рекао је Душан Миленковић из Центра за друштвени дијалог.

На напредак не слути ни последња изјава Аљбина Куртија.

"Ми ризикујемо рат. Иза Србије стоји Путин. Не бих рекао да је ризик веома висок, јер овде имамо и контингент НАТО-а, али је свакако висок", напоменуо је Курти.

Директор Канцеларије за КиМ Петар Петковић каже да у свакој изјави Курти измишља наводни утицај Русије јер жели тако не само да нападне Београд, већ и да оправда будуће нове једностране и насилне акције против српског народа у Покрајини.

У таквим околностима није згорег подсетити на изјаву посредника у дијалогу Мирослава Лајчака да неће организовати састанке два лидера уколико на столу не буде нешто значајно за потпис. Недвосмислено дијалог није дошао до те тачке, али после последње криза, чини се, барем по изјавама које стижу и из Брисле и из Вашингтона да их тензије брину.

"Они су схватили колики је капацитет за ширу дестабилизацију због оваквог понашања Приштине, схватили су да српски народ неће да прихвати оно што Приштина покушава да наметне, да је српски народ спреман да се супростави на један миран потпуно демократски начин укључујући и протесте и одлучност Београда да заштити српски народ", истакао је Милован Дрецун, бивши председник скупштинског Одбора за КиМ.

Предуслов је ЗСО. Понављају то већ девет година од потписивања споразума о њеном формирању. На то је недавно подсетио и Жозеп Борељ - успостављање ЗСО договориле су обе стране.

Разговори о ЗСО 

Синхронизовано и посредник из Вашингтона. Уз подсећање да се потписано и примени, морају, каже Габријел Ескобар да почну разговори о формирању ЗСО. То је, каже, и амерички државни секретар Ентони Блинкен рекао Куртију кад је недавне био у СД.

"Оно што онеспокојава то је други део изјаве Бореља у којој се некако пилотовски пере руке и говори о томе да ЕУ не може да натера или примора приштинску страну да ЗСО се коначно и формира мислим да то није у реду да ЕУ има улогу гаранта Бриселског споразума. Бриселски споразум представља једини кровни политички споразум који је закључен између две стране, Такође је ратификован у Покрајинском парламенту у Приштини самим тим он је стекао снагу закона а његово спровођење односно неспровођење се мора обухватити питањем владавине права и закона", каже државни секретар у Министарству спољних послова Немања Старовић.

Душан Миленковић из Центра за друштвени дијалог рекао је да  би то  била невероватно висока политичка цена за Куртија.

"Мислим да би одмах довела до смене власти, мислим да не постоји политичар на Косову осим можда у неком тренутку Тачи који би тренутно могао да спроведе тако нешто о било ком моделу када причамо о ЗСО. Он је дошао на власт са реториком која је жестоко против оснивања ЗСО", нагласио је Миленковић.  

Већ 11 година Европска унија посредује између Београда и Приштине. Бележи се и застој од новембра 2018. до јуна 2020. због кризе након увођења таксе на производе из Србије. Од марта 2021. почела је нова фаза. Без конкретних помака. Као корак у добром смеру види се договор о примени енергетских споразума