Годфри за РТС: Када је требало преносио сам оштре поруке, мој наследник неће бити "лош полицајац"

Ентони Годфри, у интервјуу Радио-телевизији Србије, открива и да их веома брине сукоб Русије и Украјине, али и колико се ради на остваривању циљева Вашингтонског споразума, да ли САД увек стају на страну косовских Албанаца, где наставља своју каријеру, као и колико му је пријала српска храна.

Углавном ћемо разговарати на енглеском, али морам рећи да изврсно говорите српски, односно српско-хрватски, како пише у Вашој биографији на интернетској страници амбасаде.

Али моја професорка би рекла да сам ја само говорио српски.

Да ли је то један од разлога што сте постављени у Београду?

Пре свега, хвала вам што сте ме позвали. Велика је срећа што ме је председник Сједињених Држава послао овамо. Указана ми је велика част у каријери и заиста имам среће што сам овде.

Постављени сте 2019. године. Тада су Американци Србији слали поруку да не може да седи на две столице мислећи на односе с Русијом. Да ли је та порука појачана и мора ли Србија сада да бира страну?

Србија сама одлучује о својој спољној политици. Сједињене Државе не инсистирају на томе да Србија донесе одлуку, али надамо се да ће направити избор. Надамо се и охрабрујемо је у томе, а то и јесте наша политика, да подржавамо циљ који је Србија себи поставила, напредак ка коначном учлањењу у Европску унију. Сви наши програми и планови подупиру тај циљ.

Рекао бих да је реч о веома осетљивом тренутку. Порука пре неколико година била је веома оштра. Није се спомињала нада. Речено је не можете седети на две столице.

Нисам одговоран за ту поруку. Одговарам само за ону коју сâм преносим. Заиста се надам да ће Србија донети одлуке које омогућавају даљи напредак у њој жељеном правцу. Рећи ћу вам следеће. Имао сам прилике да разговарам са много овдашњих људи: са српским вођама, представницима цивилног друштва.

Била ми је велика част што сам се јуче састао са Његовом светошћу патријархом Порфиријем, својим суседом на Дедињу. Мислим да сви деле исти став – надање да ће Србија у будућности чинити део Европске уније, да ће живети у миру са суседним земљама, да ће бити напредна земља у којој ће се поштовати међународни стандарди о људским правима и слобода штампе, као и да ће бити држава у којој ће се стране компаније, а посебно америчке, и ту сам субјективан, осећати добродошлим, а људи остварити успехе и желети да ту остану.

Говорите о будућности. Колико се она разликује од садашњости?

Не разликује се много. Ја сам Американац, а ми се трудимо да будемо оптимисти, да гледамо унапред и не осврћемо се уназад. Свесни смо историје, али не живимо у прошлости. Покушавамо да живимо у садашњости и да гледамо у будућност. Мислим да разлика није нарочито велика.

Видим да је ово прави тренутак, видим толико енергије. Веома ми се допада што је много енергије уложено у регионалне економске интеграције. У томе лежи будућност. Надам се да ће ту доћи до напретка. Као што знате, моја влада подржава иницијативу о Отвореном Балкану. Мислимо да је она добра, под условом да су све земље Западног Балкана добродошле, да се не мења курс и да је он у складу с остварењем циља уласка у Европску унију.

Али Ви сте поносни на своју историју и не волите да је оспоравају.

Јесмо, али и у нашој историји има и мрачних страница. Важно је да их Американци, а рекао бих и Срби, препознају и разумеју и да из њих уче како се на путу напретка не би правиле грешке из прошлости.

Да мало разговарамо о будућности. Претходно сте били заменик шефа мисије Сједињених Држава у Москви. Говорите руски. Мислите ли да ли је тамо рат могућ, чак неизбежан?

Веома нас брине сукоб Русије и Украјине. То није ситуација коју су створили Украјина или Запад. До ње је довела Русија. Она је послала трупе на границу с Украјином и покушава да јој наметне услове и натера је да донесе одлуке о својој будућности на основу руских захтева. То није праведно. Очекујем, заправо, надам се да ће председник Путин одабрати врата дипломатије која су Сједињене Државе, њени савезници и партнери широм отворили. Недавно је секретар Блинкен рекао да смо спремни за било коју одлуку коју председник Путин донесе.

Спремни сте за рат?

Секретар Блинкен је био веома опрезан. Рекао је да смо спремни за било коју одлуку, али ја очекујем и надам се ће одабрати дипломатију, да ћемо се одлучити за ефикаснији пут, плодотворније разговоре. Морам вам рећи, за четири године, колико сам живео у Москви, упркос томе што су односи међу двема државама тад били веома сложени, ипак смо налазили важне области у којим смо сарађивали с Русијом. Налазили смо начине да сарађујемо у области науке, истраживања свемира, чак и борбе против тероризма. Москва је изузетан град, али сад Русија провоцира нестабилност и потенцијално прети безбедности не само Украјине, већ и Европе, па и шире.

Знате да се много људи у Србији неће сложити с вама?

Ако људи објективно сагледају чињенице, сложиће се са мном. Многи доносе одлуке вођени емоцијама, за које мисле да су тачне. Данас је важно да људи који доносе одлуке, који гласају и ангажовани су, сâми прибављају информације, да се не ослањају само на један извор. У овом веома подељеном медијском и политичком свету битно је да се људи мало потруде и да њихове одлуке буду засноване на чињеницама.

Можда открију да ниједна страна није баш сасвим у праву, да је истина негде између?

Био бих ту веома опрезан. Лако је помислити тако нешто, али овог пута то није исправно. Русија је померила своје трупе на границу с Украјином. Претходно је већ послала трупе у Белорусију. Русија је незаконито окупирала Крим и два дела Донбаса. Као што сам рекао, то није у реду, није у складу с међународним законима.

Кад кажете да Србија треба да увози гас из других извора осим из Русије. Није у питању економија, зар не?

Реч је и о економији и о политици.

И безбедности?

Наравно. Постоји изрека да не треба ставити све на једну карту. За Србију би било веома важно да диверзификује изворе снабдевања гасом и уопште енергијом. Многи становници Србије то већ знају. Видели смо да Русија користи снабдевање гасом као политичко оруђе, као награду и казну. Сад је то јасно. Србија има избора и верујем да доноси добре одлуке.

Прошле недеље смо чули да се гради гасовод од Ниша до Димитровграда. Ове недеље су у посети били бугарски премијер и министар енергетике. То су добри кораци. Србија ради на томе да диверзификује снабдевање, али не само из политичких и енергетских разлога, већ и због економије. Увек је боље погађати се за бољу цену ако имате и друге могућности.

А ако већ имате добру цену?

Али ко контролише ту цену, колико ће она бити на снази и колика ће бити? Мени није сасвим јасно, а сигуран сам да је српском председнику и многим другима јасно, али увек је добро имати могућност избора и не ослањати се само на једног снабдевача.

Почели смо да причамо о другим изворима енергије и то је важна област на коју Србија треба да се усредсреди. Реч је, пре свега, о обновљивим изворима. Има много добрих могућности, али оне захтевају велика улагања.

Обновљиви су, али нису толико поуздани?

Поуздани су. Тешко је складиштити тако добијену енергију и за то постоје технолошка решења која такође захтевају улагања. Ситација јесте сложена, али што је више различитих извора енергије, обновљиве и зелене енергије, Србији ће бити боље.

Увек смо мислили да промена у Белој кући не утиче на спољну политику, а посебно на однос према регионима као што је Југоисточна Европа. То више није случај. Слажете ли се да је четрнаест месеци касније много тога другачије?

Не бих рекао. Овде сам све време. Рецимо, Сједињене Државе подржавају развој Србије и њено чланство у Европској унији. Подржавамо компромисно решење ситуације са Приштином, до ког се дошло путем преговора, као и развој Србије у правцу модерне, демократске и напредне земље. Тај став имају све администрације.

Мислио сам на Вашингтонски споразум. Да ли је он још важан?

Вредности и циљеви дефинисани Вашингтонски споразумом јесу веома важни. Још се ради на њиховом остваривању. Поносни смо на оно што радимо.

Ради се на свим или само неким циљевима?

Скоро сви циљеви представљају приоритет. Став администрације је да од Београда и Приштине зависи њихов однос с Израелом. Сматрамо да Србија и Косово треба да одлуче о томе.

То је у споразуму прилично строго дефинисано?

Драго ми је што су Србија и Косово испунили велики део својих обавеза, а о томе одлучује суверена држава. На многим питањима се још ради. Скоро смо завршили рад на покретању програма с ниским ризиком Развојне финансијске корпорације. Поносни смо на сарадњу с Министарством финансија и Народном банком Србије на том пројекту и надамо се да ће развојни програм ускоро у Србији бити веома динамичан.

Шта је са Међународном развојном финансијском корпорацијом?

О њој и говорим, о Ди-Еф-Сију.

Она овде ради пуним капацитетом?

Морам рећи да ме љути сложеност преговора. Ускоро ћемо издати саопштење. Ближимо се решењу.

Поменуо сам да изузетно говорите српски, али да ли га разумете? Много пута сте од српских званичника, па и доброг дела опозиције, чули да Србија никад неће признати Косово као независну државу. Шта је ту нејасно?

Чујем то и ево мог мишљења. Ми подржавамо дијалог под окриљем Европске уније. То снажно подржавамо. Могли сте то да видите током заједничке посете мог доброг пријатеља Габријела Ескобара и Мирослава Лајчака. То је требало да буде симболичан потез који показује подршку Сједињених Држава том процесу. САД има јасан став да је без решења кроз преговоре, без нормализације односа између Београда и Приштине Србији блокиран пут ка чланству у Европској унији.

Сједињене Државе сматрају да се трајан договор између Београда и Приштине најбоље може постићи међусобним признањем, али смо и свесни да трајни договор морају постићи саме стране у преговорима. Он се не може наметнути споља и мора бити нешто што људи прихватају. Искрено, ако се две стране договоре о нечему што није пуно успостављање дипломатских односа и постизање компромиса, сигуран сам да ће Вашингтон то поздравити. Волели бисмо да видимо остваривање краткорочних циљева који се тичу спровођења Бриселског споразума, враћања за преговарачки сто и састанка лидера са господином Лајчаком.

Већина људи у Србији верује да се Сједињене Државе увек стају на страну косовских Албанаца. Шта мислите о томе?

Многе људе у Приштини љути што Сједињене Државе превише стају на страну Београда. Љути их што Србија брзо напредује, посебно економски. Повећане економске интеграције, које представљају напредак за све, помоћи ће обема странама да схвате да има важнијих питања од политике. Имао сам прилике да службујем у Ирској пре више од двадесет година. Постојали су оштри сукоби и захваљујући Мировном споразуму из Белфаста људи су се усредсредили на економске интеграције и раст и заиста су се изузетно брзо фокусирали на побољшање живота. Брзо су готово заборавили разлоге због којих су се сукобљавали.

Инвестиције Сједињених Држава су помогле Ирској, али шта је са Србијом и овим регионом? Постоји ли нека препрека због које више нема америчких инвестиција?

Како то мислите?! Поносимо се америчким инвестицијама!

Увек тражимо више.

Да, и добро вам иде. Србија је привукла више од половине директних страних инвестиција на Западном Балкану. Она постаје сјајно место за улагање. Америчке компаније као што су Ен-Си-Ар, Арчер Денијелс, Бехтел и многе друге долазе у Србију. Тренд је да високотехнолошке компаније које доносе послове засноване на знању стижу управо овамо. То је заиста сензационално. Јасно је и зашто. Можда су други у региону љубоморни на успех Србије. Драго ми је што су америчке компаније овде и оне су досад овде веома задовољне. Имамо сјајне односе с Америчком привредном комором. Они имају одличан дијалог са српском владом кроз Налед и нека друга тела. Усредсређени су на тражење начина да окружење учине још бољим. Може много тога да се уради.

То иде уз стабилност, а уз стабилност иду и добри дипломатски односи. Поменуо сам да смо прославили 140 година дипломатских односа. Они су били много гори у недавној прошлости. Да ли су некад били много бољи него сад?

Рекао бих да су америчко-српски односи увек били веома добри. Крај прошлог и почетак овог века били су само одступање од тога. Сјајно смо сарађивали током два светска рата, у периоду Хладног рата, а време пандемије је показало да су Сједињене Државе и Србија сјајни пријатељи. Наше пријатељство представља велики потенцијал не само за Србију, већ и за регион. Пажљиво ћу пратити развој Србије.

Да ли Сједињене Државе или Америчка амбасада помажу еколошким и зеленим покретима у Србији? Много слушамо о томе.

Драго ми је што у Србији постоји јак еколошки покрет који још расте. Климатске промене су реалност. На томе морамо заједно да радимо. То је сложено питање и Србија може да учини много тога. Рећи ћу вам две ствари. Прво, у новинама сам видео да постоје инсинуације како Сједињене Државе директно помажу протесте. Ми то не радимо и то и нисмо радили. Жао ми је што су неки мислили да Америчка агенција за међународни развој...

Мислите на администрацију, не на невладине организације?

Мислим на администрацију. Драго ми је што је админитраторка Америчке агенције за међународни развој (USAID) Саманта Пауер ове недеље о томе разговарала с председником Вучићем и од њега смо добили јасан сигнал да подржава рад Агенције. Али да се вратимо на еколошка питања. Сви знамо да морамо да променимо начин производње енергије и да морамо да смањимо емисију гасова. Србија има велике еколошке проблеме. Говорио сам о обновљивој енергији, али то је за Србију важно зато што већину енергије тренутно добија из угља чије сагоревање ствара много гасова.

Да би задржала овај ниво директних страних инвестиција, савремени произвођачи постављају захтеве. Енергија коју користе за производњу мора бити из зелених извора. То је важно и Србија одмах мора да ради на томе. До инвестиција треба доћи одмах да би промене дошле касније. Знам да су критиковани планови за "Рио Тинто" да развије веома важан извор литијума. Признајем да је то одлука коју мора да донесе Србија сама. То је сувише добра прилика да се пропусти и било би разочаравајуће за Србију да не буде део растуће зелене економије. Она је сада нешто што је интернет био деведесетих година прошлог века. Желите да будете део тога од самог почетка. Као што сте рекли, треба складиштити енергију. Литијумске батерије би то омогућиле. За неколико година цео свет ће тражити литијумске батерије. Да сам Србија, желео бих да их продајем, а не да их купујем.

Кад је реч о саветима, Америчка амбасада је радила на кампањи "Ви сте свет". Многи људи с којима сам разговарао сматрају је чудном, као да је прављена за америчко тржиште. Зашто је нисте тамо емитовали? Имамо осећај да се Србима у Амрици не указује адекватно поштовање ни кад су најбољи на свету.

Не знам. Мислим да Србе поштују више него у прошлости. Што сте успешнији, више ће вас поштовати. Поносан сам на то како ваша амбасада у Вашингтону унапређује односе са Америчким конгресом и радује ме признање које је стигло протеклих дана. Она покреће српско-америчку заједницу која је моћна и веома успешна. Свиђа ми се кампања "Ви сте свет". Чуо сам много позитивних реакција.

Шта је сврха кампање?

Одлично питање. Људи треба да схвате дубину српско-америчких односа, колико смо се ослањали једни на друге. Сећате се Михајла Пупина? То је било веома важно.

Онда ми измиче тај приступ у случају Милунке Савић?

Доћи ћу до тога. Али прво о српском "Аполу 7". Милунка Савић је требало да скрене пажњу на вредности које је представљала. Људи мисле да су Србији стране вредности као што су помирење, опроштај, наставак живота. То није тако. То су српске вредности. То је поента кампање о Милунки Савић. Да сам Србин, био бих веома поносан на те вредности.

Имате много објава на Инстаграму на којим једете српску храну. То су само фотографије, не видим да заиста једете.

Шалите се?! Имам десет килограма више него пре доласка овамо. Људи ме питају да ли је то само неки снимак, нека кампања. Није. Као што сваки Србин зна, српска храна је укусна.

Али је тешка?

То ми се свиђа. Признајем да једем више него што би требало. Мој доктор ће ово вероватно гледати и грдити ме. Било је веома забавно. Али није у питању само храна, већ и упознавање српске културе, исказивање поштовања према њој, уживање у оном што је српско. Било је сјајно.

Показујете колико сте пријатељски настројени и пуни разумевања према српском народу. Изашли сте чак мало из дипломатских оквира на добар начин, многи би се с тим сложили. Да искористим метафору из америчких филмова – били сте добар полицајац. Да ли сад добијамо лошег полицајца?

Не! Сваки дипломата мора да буде одан поруци коју његова администрација жели да пренесе. Можете бити сигурни у то да кад је било време за оштру поруку Влади Србије, ја сам је пренео. Било је тешких тренутака и тешких разговора, али мислим да је Влада боље прихватала или барем пажљивије слушала поруке пре одбацивања кад је знала да долазим с поштовањем према Србији.

Важно је да сваки дипломата разуме културу и окружење у које је постављен. Надам се да сам ја у томе успео. Кад је о "лошем полицајцу" реч, не, никако, мислим да добијате једног од најискуснијих и најпоштованијих америчких дипломата ако Сенат то потврди. Желим му све најбоље и очекујем да ће бити и те како успешан.

Куда ћете сада? Са вашим знањем руског и Русије рекао бих да имате много прилика.

Надам се да ће наши односи са Русијом поново процветати и да ћемо имати односе који ће захтевати ширу интеракцију.

Куда ћете Ви?

Прво се враћам у Вашингтон. Тамо ћу бити неко време, па ћемо видети шта ћемо касније.

Говори српски да те цео свет разуме, сигурно сте ту изреку чули много пута овде. Стекли сте много пријатеља који не говоре енглески. Која је Ваша порука њима?

Ја бих само желео да изразим своју захвалност. Хвла свима на пријатељству, гостопримству и надам се да ћемо се ускоро видети поново.

Доћи ћете поново у Србију?

Обавезно. Као туриста, као пријатељ. Рекао бих да ћу доћи поново, не само једном.

Као пословни саветник можда?

Могуће је, али за сада немам планове да одлазим у пензију.

Има ли нека музика, филм или догађај који ћете памтити, успомена на време када сте били овде?

Јако волим све ове фестивале и било ми је тешко када су затворени због ковида. Волим музику и жао ми је што нисам отишао на Нишвил. Чуо сам о њему и надам се да ћу тамо отићи следеће године.