Читај ми!

Скупштина града Београда усвојила буџет за 2022. годину

Одборници Скупштине града Београда усвојили су буџет за 2022. годину који укупно износи више од 160 милијарди динара. Прецизније, реч је о 160.349.767.278 динара или око 1,365 милијарди евра од чега буџет Града износи 146,3 милијарде динара, а буџети градских општина 14 милијарди.

У односу на постојећи план јавне потрошње у овој години, предвиђа се раст у 2022. години за 10,3 милијарде динара или седам одсто. За буџет је гласало 58 одборника, нико није био уздржан, нити против.

Највећа средства опредељена су за организацију саобраћаја и саобраћајне инфраструктуре - 54.612.085.439 динара или 37,33 одсто укупног обима буџета.

Тај новац биће искоришћен за послове одржавања и изградње путева, улица, пасарела, бициклистичких стаза, шинског и електро система превоза и других саобраћајних површина, управљање и одржавање саобраћајне сигнализације, улагања у капитал ГСП-а ради куповине нових аутобуса...

За предшколско, основно и средње образовање и васпитање опредељено је око 28 милијарди динара, а међу значајнијим пројектима су реконструкција Основне школе "Јелица Миловановић" у Сопоту, доградња фискултурне сале и реконструкција Основне школе "Стеван Сремац", изградња фискултурне сале у гимназији у Лазаревцу...

За заштиту животне средине предвиђено је више од 5,5 милијарди динара, а програм обухвата одржавање и изградњу канализационе мреже, управљање отпадом и отпадним водама, трошкове прикључења на даљинско грејање...

Највећа средства у оквиру тог програма планирана су за финансирање изградње канализација од којих се истиче пројекат "Канализационо-црпна станица Крњача 2 са колекторима ППОВ Крњача и секундарна мрежа у насељу - изградња објекта са израдом пратеће техничке документације", канализација у насељу Миљаковац 3, канализација у подручју старо језгро Земун, изградња трансфер станице за сакупљање отпада на територији општине Младеновац...

За здравствену заштиту опредељена су средства у укупном износу од 374.470.000 динара, а програмом обухвата средства за реализацију пројеката различитих удружења грађана и институција из ове области, финансирање дела програма Црвеног крста Београда, уништавање амброзије на јавним површинама, финансирање трошкова биомедицински потпомогнутог оплођења за парове са једним дететом...

У области социјалне и дечије заштите опредељено је више од 5,5 милијарди динара што ће бити искоришћено за подршку реализацији програма борачко-ивалидских и хуманитарих удружења грађана, помоћ породицама са тројкама, четворкама и дуплим близанцима, студентске и ученичке стипендије, помоћ деци која су изашла из хранитељских породица, финансирање рада Сигурне куће...

За развој културе опредељено је 6,6 милијарди динара што је 4,52 одсто укупног обима буџета.

Усвојена одлука о именовању улица у пет општина у Београду

Одборници Скупштине града Београда усвојили су одлуку о додели назива улица на територији пет градских општина - Раковица, Вождовац, Палилула, Врачар и Звездара.

Како је речено, Улица Франа Левстика у општини Раковица биће преименована у Улицу Џорџа Кенана, америчког дипломате и амбасадора Сједињених Америчких Држава у Југославији од 1961. до 1963. године.

Улица Људевита Посавског на Вождовцу биће преименована у Улицу мајора Александра Мишића, сина војводе Живојина Мишића, чиме се жели сачувати сећање на мајора српске и југословенске војске који је био учесник Балканских и Првог светског рата, као и покрета отпора немачком окупатору.

Одлучено је и да на Палилули Корнатска улица буде преименована у Улицу Анрија Жамеа, француског доктора који је 50-их година лечио српске научнике након нуклеарне несреће у Винчи.

На Врачару ће Ријечка улица бити преименована у Улицу књегиње Јулије, супруге кнеза Михаила Обреновића, док ће се Улица војводе Хрвоја убудуће звати Улица кнеза Страцимира који је био владар области око Западне Мораве и брат Стефана Немање.

Одлучено је и да у општини Звездара Шибеничка улица буде преминована у Улицу мајора Ивана Фрегла, мајора Југословенске војске словеначког порекла и учесника покрета отпора немачком окупатору, који је заједно са мајором Александром Мишићем стрељан 1941. године.

Такође, одборници су усвојили и одлуку да Лошињска улица на Звездари буде преименована у улицу Владана Деснице, српског и југословенског књижевника, аутора романа "Прољеће Ивана Галеба" и "Зимско љетовање", који се сматра једним од најзначајнијих модернистичких писаца.

петак, 26. април 2024.
7° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво